Primena američkih sankcija prema Naftnoj industriji Srbije (NIS) počela je u četvrtak, 9. oktobra, saopšteno je iz te kompanije koja je u većinskom ruskom vlasništvu.
Iz NIS-a su se oglasili povodom novonastale situacije, istakavši da “prioriteti, kao i do sada, ostaju redovno snabdevanje domaćeg tržišta naftnim derivata, kao i očuvanje socijalne stabilnosti zaposlenih”.
“NIS je obezbedio dovoljne zalihe nafte za preradu u ovom trenutku, dok su benzinske stanice uredno snabdevene svim vrstama naftnih derivata”, saopšteno je.
Upozorili su da u slučaju prestanka funkcionisanja inostranih platnih kartica, plaćanje na benzinskim stanicama će biti moguće domaćom i drugim karticama, gotovinom, kao i metodom “IPS pokaži”.
Kada je reč o veleprodaji, iz kompanije navode da su spremni da ispune “sve ugovorne obaveze prema poslovnim partnerima, uključujući korporativne klijente i velike kupce”.
“Platne kartice korporativnih kupaca funkcionišu nesmetano”, dodaje se.
NIS, kako su objavili, u saradnji sa partnerima, Vladom Srbije i akcionarima, radi na prevazilaženju ove situacije.
Od januara kada je NIS stavljen na listu sankcionisanih kompanija, Sjedinjene Američke Države (SAD) su primenu sankcija odlagale osam puta, poslednji put do 8. oktobra.
NIS je na listu sankcija SAD stavljen 10. januara zbog takozvanog “sekundarnog rizika”, odnosno većinskog ruskog vlasništva. Sankcije SAD usmerene su, između ostalog, na sprečavanje finansiranja rata u Ukrajini, kroz novac koji dolazi od ruskih energetskih kompanija.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 7. oktobra da će Beograd o rešavanju problema sankcija Naftnoj industriji Srbije razgovarati sa Rusijom.
“Više nemamo šta da razgovaramo sa Amerikancima. Sjedinjene Američke Države isterale su svoje i Evropa će da podrži američke sankcije”, rekao je Vučić.
NIS je u septembru američkim vlastima podneo dopunjeni zahtev za uklanjanje sa SDN liste (Specially Designated Nationals), što je, kako su naveli, dugotrajan i kompleksan proces, a inicijalni zahtev je poslat 14. marta ove godine.
U međuvremenu, vlasnička struktura NIS-a je više puta menjana, ali je i dalje većinski u rukama ruskih kompanija.
Gasprom je iz vlasništva NIS-a izašao u septembru, a jedan od značajnih vlasnika postala je druga firma kojom upravlja Gasprom – firma Intelidžens iz Sankt Peterburga. Akcionarsko društvo Intelidžens postalo je vlasnik 11,3 odsto udela u kompaniji, pokazali su podaci objavljeni na sajtu Beogradske berze 21. septembra.
Najveći udeo u NIS-u i dalje ima Gasprom njeft, ćerka firma Gasproma (44,9 odsto), dok država Srbija ima 29,9 odsto. Ostali udeo čine mali akcionari.
Vučić je još u januaru odbacio mogućnost da se NIS nacionalizuje dodajući da Srbija “neće učestvovati u otimanju ruske imovine”.
Otežano dopremanje sirove nafte do Srbije i izvoz goriva, veće cene anftnih derivata, nestašice i problemi u platnom prometu, moguće su negativne posledice do kojih bi dovela primena američkih sankcija prema NIS-u, ukazivali su ranije stručnjaci za Radio Slobodna Evropa (RSE).
NIS već beleži poslovne gubitke. U finansijskom izveštaju objavljenom u avgustu, navodi se da je kompanija na kraju prvog polugodišta poslovala sa gubitkom od 3,6 milijardi dinara (30 miliona evra), između ostalog, zbog sankcija SAD-a.
Posledice bi mogle da se osete i u državama u regionu, u kojima NIS posluje.
NIS je, inače, jedina kompanija u Srbiji koja se bavi istraživanjem, proizvodnjom i preradom nafte i proizvodnjom prirodnog gasa. Bio je u većinskom državnom vlasništvu do 2008. kada je Srbija prodala 51 odsto udela NIS-a Gasprom njeftu za 400 miliona evra.
Tri godine nakon početka invazije, Srbija energetski i dalje zavisi od Rusije. Ta zavisnost bila je jedan od ključnih argumenata vlasti u Beogradu da se ne usklade sa zapadnim sankcijama Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu, uprkos pozivima i upozorenjima iz Brisela i Vašingtona.
Izvor: RSE
