Je li ovo neka konceptualna umetnost, performans, ili šta? Marina Abramovič da nam pozavidi. Ona je sat vremena gledala u magarca i za taj video dobila 80.000 eura. Nepomično kleči i gleda u magarca, a tokom tog performansa na dnu videa ide tekst o njenoj traumatičnoj prošlosti.
Inače, taj iznos je platio Muzej savremene umetnosti u Novom Sadu. Voli naš narod da plaća da gleda magarca. Mi to tako stalno, što kroz poreze, što kroz druge namete.
Jer, pade mi sve to na pamet gledajući ovu koaliciju pošto nikako da dokučim je li ovo stvarno vlast, ili nepomično gledamo u magarca i plaćamo za to? Ili smo namagarčeni, što je još verovatnije. Samo još uši da nam izrastu, a njačemo već odavno, posebno u vreme izbora.
Uz to, ogromno neznanje kao plodno tlo za bezbrojne neporazume.
Mili bože ko sve sebi daje pravo da drži lekcije! Svo znanje pokupi iz naslova i podnaslova, pa udri u pametovanje svima. Da nisu čista farsa ovi konkursi i testovi, bilo bi zanimljivo imati neku nepristrasnu komisiju da malo priupita kandidate. Jednako tako, a što je čista utopija, ovim komenatatorima na društvenim mrežama odmah organizivati javni nastup i debatu. Da se iskažu, brate, što da tolika pamet ostane skrivena.
Ko zna dokle bi dogurali da se njihova pamet prepozna. Tako je jedan, između ostalog, pitao od čega ja živim i zašto pišem. Kao da me on lično izdržava, u najmanju ruku, a kao da ga neko tera da čita. Ili bi trebalo da idem za mašinu za pletenje, pa onda brzo kući da okopam krompir i razvijem pitu. Što je častan i pošten rad, naravno, samo pomenuti gospodin onako mizogino drugačije za ženu ne vidi. Primera radi.
Ja mislim da ga odmah treba među kandidate. Iskazao se kao perspektivan kadar samim tim što ništa ne zna, a misli da sve zna, a uz to spreman da pljuje, omalovažava, ponižava. Sve što se traži od jednog kandidata.
Ili, uzmimo primer Milorada Dodika. Neprestano govori o muslimanima, a ne Bošnjacima, kao da islam ne poznaje brojne varijante – i meke i miltantne. Ali, on to radi namerno i prepisivao je ili mu savetovali iz spinovanja posle tragičnog 11.09.2001., kada se sve trpalo u isti koš. Nema diskriminacije bez debele generalizacije. Tako me jedan od njegovih slugu nazvao Turkinjom ono kad sam objavila (a isti dan to rekao i Escobar) da teško da će nove pare u Republiku Srpsku. Šta to treba da bude uvredljivo biti Turkinja ili bilo koje druge nacije, ne znam. Samo u Turskoj živi oko 40 miliona Turkinja, pa da li one treba da se nađu uvređene idiotskim mislima jednog poltrona? Ili horskih nastupa nakon što Vođa povede.
Da citram Vergilija: Kao da gledaš naciju koja se žustro sprema za pravljenje sopstvene lomače.
Generalizacija uvek završava lomačom, odnosno samospaljivanjem. Jer, daje se oruđe da i drugi genaralizuju ovog generalizatora, pa su tako i Srbi počesto nazvani lošim momcima, najblaže rečeno, a ide i do onoga da su genocidni narod.
Nego da mi sačekamo sa ovim likovima te obećane reforme i novo vreme, koje samo što nije. Nametali su nama reforme sa strane koje su hteli, ali nije bilo baš da će se i sprovesti.
Može samo ako se vlast oseća odgovornom kako za problem tako i za njegovo rešenje. To ni na vidiku nije. Niko se ne oseća odgovornim za bilo šta, a kamoli za magarca s početka teksta.
Čekam taj obećani 22. avgust kada će u državni Parlament taj neki set zakona, čime bi se malo približili roku koji su im dali EU i SAD kad su ih sastavljali. I opet to neće biti za građane, glasače, ili kao god ih zvali, već da bi opstala vlast i dobila poene, a možda i nešto para od EU, na prvom mestu. Što znači da nema odgovornosti ni za problem, ni za rešenje, pa je kvalitet i primena tih zakona upitna. Dakle, magarčenje svekolikog puka.
Sećamo li se Reformske agende, i prvog i drugog dela, uzgred budi rečeno? Bar dve trećine sadašnje državne koalicije se i tada pitalo.
Nego njači, aplaudiraj, širi lažni optimizam i odobravaj svakom performansu koji nam prirede ove naše Marine, koje za debele pare gledaju u nas kao u magarce. A još kao klinci smo igrajući žmurke uzvikivali Ko se nije sakrio, magarac bio.
