Jeste gledali nekad pokvarenu baštensku prskalicu? Ono kad prska na sve strane, ne znate u kome pravcu se pomeriti da izbegnete kupanje.
Tako izgleda strategija opstanka mile nam države. Više ne znaš ko je brani, a ko je napada, odnosno ko joj odmaže, a ko joj čini uslugu. Svi tumače pravo gotovo kao da smo zemlja sa najvećim brojem pravnih eksperata sa posebnim osvrtom na ustavno pravo. Mili bože, tačno mi nije jasno kako nam ruže ne cvetaju od toliko struke!
„Istina ima samo jednog oca, a laži su su kopilad hiljada ljudi i rađaju se svuda“, kukao je Tomas Deker 1606. godine.
E, samo da pronađemo tog oca – je li u Americi, Evropskoj uniji, Rusiji, Kini…? Ili je, ipak, na domaćem terenu i još se ne oglašava, a mi utvrđujemo očinstvo kako kome zatreba.
Ne znam kako vi, ali ja se stalno preispitujem. Ono kad se raspravljalo krajem prošle godine šta nas čeka u ekonomiji, ja nisam bila optimistična, ali bejah preglasana glasovima optimista koji su rekli da nas čekaju svetli dani i da će Bosna i Hercegovina izbeći sve ekonomske scile i haribde.
Kad se formirala prvo državna, pa federalna vlast, ja opet nisam bila optimista znajući kakav je omer snaga i ko su ljudi. Bejah, opet, preglasana glasovima optimista koji su najavili promene i čuda neviđena, te otklon od dosadašanje politike.
Čak rekoše i da se Dodik promenio. Nije njemu strano da menja smer i pravac kad zatreba, ali karakter ne. No, čovek kad se penje na vlast, ili hoće u svašta da veruje ili mu nije strano da se proglasi ocem neke nove istine.
Sad kad svedem račune vlastitog neoptimizma, vidim da ekonomija BiH i zvanično ide strmoglavo, da se ponovo revidiraju prognoze o rastu, a da državu klepaju i oni koji se, kao, u nju kunu. Otklona od prošlih dana ne da nema, već se to i ne krije. Osim u jeftinim parolama i govorima. U postupcima sigurno ne.
Standard će nam porasti tako što je u Federaciji proširena lista proizvoda kojima se ograničava marža, a u Republici Srpskoj će pojeftiniti nešto proizvoda, možeš misliti, obećali proizvođači. E?! Dakle, od tih mera za zaštitu standarda ili kupovne moći ima da procvetamo od zdravlja i veselja. Debeli i srećni.
Razmišljam u šta da utrošim te pare – u račun za struju ili grejanje? Kako god da sračunam, malo. Ma, živeću od sreće što mi se tako zdušno brani nacionalni interes dok zamotavam jeftinu salamu u majonezu, koja videla jaja nije.
I čekaću da se ponovo sastane koalicija u Banjaluci čim se Dodik vrati iz Rusije, podešen na iste postavke i sa navigacijom iz Moskve. Onda ću saučestvovati u bolu evropskih zvaničnika i njihovoj zabrinutosti za napaćenu nam državu, zabrinuta i ja kako će to oni karijerno podneti.
No, tu će biti Amerika da odlučno kaže da dejtonska Bosna i Hercegovina nema alternativu i da će je čuvati i onda kad se nama ne da ili nemamo vremena trošeći pare od ušteda na ovim pojeftinjenjima i ograničavanjima marže. Još ako krene postupak davanja koncesije na aerodrome, a nigde pravne države, imaćemo i zabavu za sve generacije nagađajući ko je kome i ko koga namestio.
Što da ne?! I u privatizaciju i javne nabavke smo ušli bez pravne države, pa sad gledamo svake godine koliko se povećao broj milionera u napaćenoj nam državi. Broj siromašnih ćemo procenjivati sve većim redovima ispred javnih kuhinja jer nemoj da narušavamo ovaj sklad koalicije i sreću zbog pojeftinjenja i ukidanja PDV-a na doniranu hranu.
Debeli i srećni. Debeli od nekvalitetne hrane, srećni ako ne puca.
Za ovako krhku zemlju u razvoju, država pokazuje zastrašujuću nekompetentnost. Država bi trebalo da bude bedem za slabe – kod nas je bedem za novoobogaćene. Država koja svojim građanima ne pruža sigurnost, ne garantuje im minimum društvene stabilnosti, ni izvesnu budućnost, osuđena je na propast. Džaba velike parole i busanje u istoriju.
Ali, valjda je opet do mene što nisam optimista. Ima ih dovoljno oko partija na vlasti, pa ne sumnjam da ću opet biti preglasana. Šta ja tu imam da kvarim mir, sreću i blagostanje?!
