Osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž rekao je u utorak da je pušten iz zatvora, ne zato što je pravni sistem funkcionisao, već samo zato što je “priznao krivicu za novinarstvo”, u svom prvom javnom obraćanju od kada je pušten iz zatvora u Velikoj Britaniji.
Osnivač Vikiliksa kritikovao je SAD zbog „kriminalizacije“ novinarstva i tvrdio da nikada ne bi bio pušten da aktivisti, zvaničnici i mnogi drugi nisu protestovali i govorili u njegovo ime.
U Strazburu, u zgradi Saveta Evrope, mnogi su u neverici zbog obima zloupotreba zakona od strane, ne samo Sjedinjenih Američkih Država, već i Velike Britanije i Švedske, javlja dopisnik N1 iz tog grada.
“Većina je uputila nekoliko aplauza Asanžu u trenucima kada je govorio o tome da je novinarstvo na mračnoj raskrsnici ili da, kada novinarstvo ugrožava interese pojedinaca ili velikih sila, one imaju načina da procesuiraju pojedince koji se bore za istinu… Poslanike je ovde najviše iznenadio taj stepen angažovanja CIA o kom je govorio Asanž, dakle, o tome kako su pokušali, kako je rekao, da ga otmu i ubiju u ambasadi, pritiskali su njegovu porodicu, pokušali su da dođu do DNK njegovog sina i slične stvari. Dakle, poslanici su bili iznenađeni i tim transnacionalnim pritiscima koje su Sjedinjene Američke Države uspele da primene u ovom slučaju i na svoje partnere, nivo zloupotrebe sudskog procesa u više država. Ono što ih je posebno zapanilo je tvrdnja Asanža da su samo američki građani zaštićeni, da imaju pravo na slobodu govora, a da se to ne odnosi na Evropljane i druge građane sveta”, podsetio je dopisnik N1 Nikola Radišić.
O novim tehnologijama
Upitan o novim tehnologijama, Asanž je rekao da je za nju vrlo zainteresovan.
“‘Interesuju me neka dešavanja koja se dešavaju u kriptografiji i ta dešavanja pružaju alternativu u odnosu na ogromnu koncentraciju medija u rukama nekoliko milijardera. Naravno, ta rešenja su u povoju, a Snoudenova otkrića su bila ta eksplozija koja je radikalizovala programere i inženjere u mnogim zemljama koji su sebe videli kao agente istorije. Krenuli su da prave algoritme koji će štititi privatnost ljudi, uključujući komunikaciju između novinarskih izvora i novinara”, naveo je Asanž.
S druge strane, kada je izašao iz zatvora, video je da se veštačka inteligencija koristi za masovna ubistva, rekao je on.
“Pre je postojala razlika između ubistava i rata. Sada je to spojeno u jedan faktor i većina meta u Gazi je bombardovana kao rezultat targetiranja od strane veštačke inteligencije. Veza između veštačke inteligencije i nadzora je važna. Veštačka inteligencija mora da ima informacije da bi iznedrila mete ili ideje ili propagandu. Kada je reč o korišćenju veštačke inteligencije radi masovnih ubistava, nadzor počinje od telefona, od interneta i to je ključno za treniranje tih algoritama veštačke inteligencije. Puno stvari se promenilo, neke su ostale iste. Puno je mogućnosti i rizik je veliki. Još uvek se trudim da razumem kakva je situacija i možda ću nešto pametnije moći da kažem kasnije”, naveo je on.
O CIA
Govoreći o CIA, rekao je da je obaveštajna agencija targetirala Vikiliks, organizaciju koja se bavi novinarstvom.
“Znali smo da se nešto dešava, osećali smo to. Međutim, osećaj zbog nekih poruka koje smo dobijali od uzbunjivača nije nam dao celu i uznemirujuću sliku, koja se kasnije pojavila. Zahvaljući našem istraživanju jedan krivični slučaj u Španiji, a na kome su radili američki novinari, to će takođe biti podložno krivičnom gonjenju. Iz toga su se izrodila dva procesa, odnosno krivično suđenje u Španiji sa više žrtava, jedna od njih je moja supruga, moj sin, ljudi koji su dolazili u ambasadu da me posete, novinari, advokati itd. I imamo jednu parnicu protiv CIA u Sjedinjenim Američkim Državama. U Sjedinjenim Američkim Državama CIA je u odgovoru na tu parnicu zvanično saopštila, tj. državni tužilac i šef CIA su proglasili državnom tajnom informacije da bi se borili protiv tog suđenja. Tvrdi se, naime, da CIA ima argumente da se brani, ali su oni državna tajna. I samim tim ta parnica nije mogla da se ostvari. Dakle, potpuna nekaženjivost u okviru američkog sistema”, naveo je on.
Upitan o navodima da je bio pod nadzorom CIA, pa čak i da su želeli da ga ubiju, kao i da li sebe smatra političkim zatvorenikom, Asanž odgovara da on jeste bio politički zatvorenik.
“Politička osnova za odmazdu američke vlade protiv mene bila je vezana za objavljivanje istine o tome što je američka vlada uradila. U formalno-pravnom smislu, jednom kada su Sjedinjene Države krenule sa pravnom odmazdom, koristile su se Zakonom o špionaži, to je klasično političko krivično delo”, rekao je on.
O političkom azilu
Na pitanje koliko, po njegovom iskustvu, dobro funkcioniše politički azil u današnjem svetu, Asanž je odgovorio da je politički azil apsolutno neophodan pravni lek za udar na povredu ljudskih prava unutar pojedinačnih država.
“To omogućava ljudima da napuste državu koja ih proganja. I to ne spašava samo živote, već pruža jedan mehanizam, zahvaljujući kojem novinari mogu da nastave da se bave svojim poslom i izveštavaju o državama iz kojih su otišli. Pretnja da neko može da ode iz države, u nekoj konačnoj analizi kontroliše ponašanje te države. Mora da postoji konkurencija između država, da budu dobro okruženje za ljude da mogu da žive i rade”, rekao je on.
Napad na azil putem transnacionalne represije to je drugo pitanje, dodao je.
“U mom slučaju bilo je teško pronaći državu koja bi mi dala azil. Postoji velika rupa u sistemu azila za ljude koji ne beže iz sopstvene države već beže iz države koja je saveznica njihove države ili iz neke treće zemlje. To je bio slučaj sa mnom. Zakon o azilu ne pokriva slučaj kada, recimo, Australijanac beži od progona Sjedinjenih Država ili neko iz Kazahstana beži od progona Rusije ili Kine. Ja nisam mogao da podnesem molbu za azil unutar Velike Britanije. Naravno, Velika Britanija ima svoj sopstveni politički ugao zbog koga je teško ubediti sud da nekome, meni ili bilo kome drugom, da azil u odnosu na Sjedinjene Države u Velikoj Britaniji. Ali nije postojala nikakva šansa za to jer u odnosu na treće države, po konvenciji iz 1951. kako se primenjuje u većini evropskih država, građani trećih zemalja ne mogu da podnesu zahteve za azil”, objasnio je on.
Ono što se meni desilo, ne sme da se ponovi drugim novinarima
Neće biti nikakvog suđenja, saslušanja ili ročišta o tome šta se desilo, i zbog toga je toliko bitno da Parlamentarna skupština Saveta Evrope nešto preduzme, rekao je Asanž.
“Neizvesnost u Evropi u vezi sa time šta novinari ovde mogu da preduzmu protiv transnacionalne represije ili eventualnog izručenja, ukoliko ostane sadašnje stanje, to će neizbežno zloupotrebljavati druge države. Dakle, institucije kao što su ova skupština, koje postavljaju standarde i norme, moraju da razjasne situaciju da ono što se meni desilo više ne može da se ponovi”, kazao je on.
“Biti ovde pred predstavnicima 46 zemalja i sedam stotina miliona ljudi je izazov… Iskustvo dugogodišnje izolacije u maloj ćeliji je teško opisati… Izolacija je uzela svoj danak…Prošao sam dug put u bukvalnom i u prenesnom značenju da bih danas pred vama govorio”, rekao je na početku svog obvraćanja Asanž.
On je u kazao da je danas slobodan ne zato sto je sitem radio već zato što je “priznao krivicu” da je radio novinarsdki posao.
“Priznao sam da sam tražio informacije od izvora, da sam dobio informacije i da sam onda javnost inforimisao šta sam dobio kako informaciju. Ništa drugo nisam priznao”, rekao je Asanž.
Izvor: N1
