Kratak je put od – to možete da okačite mačku o rep, do – pojela maca jezik. Naročito kad dođe maca na vratanca.
Predsednik Srbije, kome su puna usta špijuna, potpuno je zanemeo kada se susreo sa prvim među njima. O poseti direktora CIA je tek posle dva dana imao da kaže samo toliko da je to bio „koristan, pristojan i važan sastanak“. Pristojan?! Koristan i važan, dobro, to je uobičajena diplomatska fraza, ali naglasiti da je bio – pristojan? Zašto je predsednik Srbije uopšte imao potrebu da saopšti kako je sastanak bio pristojan? Za početak, otkud mu ideja da je mogao biti i nepristojan?
A možda je samo hteo da nas preventivno razuveri? Da nas, perverzno inverzno, kako učestalo voli da kazuje ovih dana, ubedi kako se on nije proveo isto kao predsednik Republike Srpske koji je odmah nakon sastanka sa direktorom CIA objavio da se, nasuprot brojnim video dokazima, nikada nije zalagao za otcepljenja od BiH.
Sa druge strane, direktor CIA i ne zna koliko je dobro prošao. Predsednik Srbije je i za njega mogao da kaže kako je pobegao sa razgovora sve udarajući se nogicama o zadnjicu. Mogao je, tako verziran za špijune, da mu kaže i: pa ti nisi Jakovljević, ti si neki veći izdajnik. Ali, nije. Jer to onda ne bi bio pristojan sastanak.
Umesto toga, predsednik je izostanak makar i pukog fotografisanja, kad već nije bilo ni pomena posete, objasnio time da smo „mi, kao ozbiljna zemlja, smatrali da je ovo najbolji mogući način“. Dodao je, onako usputno, da su to smatrali i „Amerikanci“ (dosta familijaran izraz za priliku i rang) „kao najozbiljnija, uz Kinu, zemlja na svetu“. Čekajte, šta bi sa Ruskom Federacijom, familijarno: sa Rusima, kad su oni prestali da budu takođe najozbiljnija zemlja na svetu?
Ali, ako je Rusiju i izostavio sa rang liste, ruskog ambasadora nije. Njemu se, kao što smo videli još od tadašnje premijerke, nose na uvid i transkripti intervuja, a kako ne bi izveštaji sa tako važnog sastanka. Pri tom su objavljene i fotografije, sa sve Dodikom za stolom.
U nedostatku dokaza bismo mogli pomisliti da ili direktor CIA nije ni svraćao u Beograd nego je poseta izmišljena kako ne bi ispalo da je zaobišao najvažniju zemlju u regionu pa i najšire ili je predsednik Srbije, iz njemu znanih razloga, morao da naprasno postane oličenje diskrecije. Ako je ovo drugo, pitanje je samo koliko će vremena proteći pre nego što se u osami pred kamerama ne razdere ko onaj zeka iz vica: Šta ko je reko – ja sam reko!
Izvor: Peščanik
