Ako ikada dođe do radikalnih promena u Srbiji, ako se iole upristojimo, biće posla za istražne organe preko glave. Srpska napredna stranka je nastala iz Srpske radikalne stranke, a sve je poteklo iz paravojnog, podzemnog, huliganskog miljea, pa je prirodno da predsednik države okuplja oko sebe pretorijansku gardu sačinjenu od raznoraznih osoba koje bi u normalnoj zemlji bile interesantne policiji.
Piše: Tomislav Marković
Otkad su počeli masovni građanski protiv nasilja, vrhovni generator agresije Aleksandar Vučić pokušava na sve moguće načine da ih diskredituje. Tom poslu je pristupio lično i personalno, sipajući verbalnu paljbu po demonstrantima u svojim redovnim, takoreći svakodnevnim obraćanjima. Hijene, lešinari, ološ, ustaše – to su samo neka lepa imena kojima Vučić tepa učesnicima protesta, pozivajući ih potom na dijalog i jedinstvo u ovom odsudnom trenutku kada je Srbija, kao i obično, pritisnuta sa svih strana, mada se taj pritisak ne može videti golim okom, a ni mikroskop nije od pomoći.
Angažovao je predsednik i brojne dežurne propagandiste koji su svoje klevetničke i difamatorske talente napregli do krajnjih granica, pa rešetaju li, rešetaju pošten svet kojem je dojadilo Vučićevo samovlašće i posledični totalni rasap društva. Neki od njih provode po ceo dan na TV Pink, od svitanja do sumraka, pa su već postali deo scenografije, teško ih je razlikovati od delova nameštaja, jer su se stopili sa okolinom, kao pravi kameleoni prilagodljivi svakoj podlozi.
Mobilisao je Vučić sve podaničke snage, urednike tabloida, premijerku, predsednika Skupštine, narodne poslanike, ministre, stranačke funkcionere, ambiciozne naprednjačke omladince, pa su se svi zdušno bacili na satanizaciju opozicije i učesnika protesta.
Narodne patrole na protestu
Predsednik Srbije nikada nije verovao u poruku Obojenog programa “Reči same govore / one su ti dovoljne”, mnogo mu je bliži jedan drugi stih iz iste pesme “Ti si ruka koja preti”. A ruka koja preti ponekad ume i da zamahne, pa i da udari. Pored verbalnih nasilnika, za diskreditaciju i rasturanje protesta angažovana je i fizička sila, konkretno oličena u Narodnim patrolama.
Pre par nedelja pripadnici ove udruge prvo su pokušali da otmu transparent sa natpisom “Stop femicidu”, a potom je jedan patroldžija napao devojku koja je sve to snimala, pokušavajući da joj otme mobilni telefon. Dotičnog nasilnika su prepoznali mnogi na društvenim mrežama, pa su lideri opozicije pozvali policiju da ga privede. Organi reda, naravno, nisu reagovali, nije teško pogoditi zašto.
Na protestima prošle subote patroldžije su bile još radikalnije. Ovog puta su maskirani napadači nasrnuli na američkog državljanina ispred Narodne skupštine, jedan od njih ga je mlatnuo pendrekom po licu, umešao se narodni poslanik Demokratske stranke Miodrag Gavrilović kako bi zaštitio nesrećnog Amerikanca, zaradio masnicu ispod oka, dobio nekoliko udaraca od policajaca u civilu i sve se na tome završilo. Policija je uhapsila i patroldžiju i Amerikanca, protiv njih su podnete prekršajne prijave zbog remećenja javnog reda i mira, a protiv Amerikanca i zato što nije prijavio boravak u Srbiji. Patroldžija je dobio 15 dana zatvora, a američki državljanin 30, što dovoljno govori gde smo i kako smo.
Narodne patrole su inače desničarska organizacija koja se proslavila presretanjem i zlostavljanjem nesrećnih miganata, to im je glavna delatnost, kako zaštititi Srbiju od izbeglica koje nemaju nikakvu nameru da ostanu u Srbiji. Njihov osnivač i vođa je Damnjan Knežević koji se bacio na patroldžijstvo nakon što su ga u smenili s funkcije u stranci Srpski sabor Zavetnici, čiji je bio potpredsednik i jedan od osnivača. Narodne patrole bliske su Vagner grupi, Knežević je boravio u poseti Vagner centru u Sankt Peterburgu u novembru prošle godine.
Batinaške skupine
Pored Narodnih patrola, Vučiću je na raspolaganju čitav niz sličnih formalnih i neformalnih grupa, kao i raznih negrupisanih sumnjivih lica, koji mu služe kao pretorijanska garda. Državno rukovodstvo čak i ne krije da se oslanja na kojekakve batinaške skupine. Tokom majskih protesta poljoprivrednika jedna takva grupa poslata je u Pančevo da rastera okupljene traktoriste, kako bi Vučić mogao neometano da dođe na zakazani partijski miting.
Neposredno nakon te operacije, na društvenim mrežama pojavio se snimak na kojem se vidi Novak Nedić, generalni sekretar Vlade Srbije, kako ponosno predvodi kolonu nabildovanih momaka obučenih u crno, kao nekakav SA odred, dok napuštaju splav na Tamišu. Nedeljnik NIN je prošle godine pisao o vezama Novaka Nedića i navijačke grupe Veljka Belivuka koja je prerasla u moćni kriminalni klan. I nikom ništa.
Uostalom, zašto bi i bilo neke reakcije vlasti ako znamo da su članovi Belivukove grupe radili kao obezbeđenje na inauguraciji predsednika Srbije Aleksandra Vučića 2017. godine, i to tako prilježno da su nasrnuli na novinare iz četiri redakcije. O vezama vrha vlasti sa podzemljem pisao je i New York Times, a o tome je bilo reči i u State Departmentu. Država je u dosluhu sa huliganskim grupama, pa ih koristi po potrebi, na primer za čuvanje Mladićevog murala na Vračaru. Doduše, tu su bili i pripadnici Narodnih patrola, ali u tom svetu iz društvenog mutljaga teško je razlučiti ko je desničar, ko navijač, ko huligan, ko kriminalac, a ponekad se sve te uloge steknu u jednoj osobi.
Ekstremni naprednjački desničari
SNS ekstremističkim pojedincima i grupama daje različite zadatke, uglavnom nasilničkog tipa, za šta im se pošteno odužuje. Recimo, predsednik Srpske desnice Miša Vacić redovno preti protivnicima režima, poslaniku iz Šapca Nebojši Zelenoviću je pretio da će ga udaviti u Savi, a ponekad se oda i fizičkim aktivnostima. Tako je upao na izložbu o Tuzlanskoj kapiji u Centru za kulturnu dekontaminaciju, otimao mikrofon i nasrtao na organizatore, a članovi njegove partije su fizički napadali političke protivnike na biračkom mestu u Šapcu.
Članovi organizacije Levijatan takođe se odaju raznim nasilničkim akcijama, a na njihovoj meti su uglavnom protivnici režima. Prete, maltretiraju, zlostavljaju, premlaćuju ljude, a to uglavnom prolazi nekažnjeno, jasno je i zašto. Predstavljaju se kao zaštitnici životinja, mada su skloniji zaštiti nekih drugih primeraka, na primer Zvezdana Jovanovića Zmije, ubice premijera Đinđića. Zajedno sa fondacijom ratnog zločinca i nekadašnji predvodnika paravojne jedinice “Knindže” Dragana Vasiljkovića, poznatijeg kao Kapetan Dragan, članovi Levijatana su učestvovali u prikupljanju potpisa za peticiju za puštanje Jovanovića na slobodu.
Pod zaštitom države
Za razliku od prethodne dve organizacije, Srpski sabor Zavetnici uglavnom ne pribegava fizičkoj sili, oni su zaduženi za verbalno nasilje nad proevropskim protivnicima Vučićevog režima. Međutim, sve tri udruge imaju nešto zajedničko. SNS im je pre koju godinu pomogao u skupljanju potpisa pred izbore, a Vacićevoj strančici su pomogli i da na lokalnim izborima u Vranju 2019. godine osvoji 6,5 posto glasova i uđe u lokalni parlament. Vacić je i ranije uživao podršku režima, bio je zaposlen kod Marka Đurića, u Vladinoj Kancelariji za Kosovo i Metohiju, iako je osuđivano lice, kažnjen je za izazivanje mržnje prema LGBT osobama, nedozvoljeno nošenje oružja i sprečavanje policije u vršenju dužnosti.
Desni ekstremisti u Srbiji uglavnom se nalaze pod kišobranom naprednjačkih struktura. Čak i kad se međusobno čarkaju i prepucavaju u javnosti, to nije ništa ozbiljno – samo mala svađa među prijateljima. Svi oni služe Vučiću u razne svrhe kao što su zastrašivanje demokratski nastrojenog dela društva, stvaranje atmosfere netrpeljivosti, mržnje i nasilja, širenje šovinističkih i ostalih kukastih ideja, ukratko – za dodatno razvaljivanje srpskog društva.
Onda ne čudi što je, recimo, vođa zabranjenog Otačastvenog pokreta Obraz Mladen Obradović pravosnažno oslobođen optužbi za izazivanje mržnje i netrpeljivosti prema LGBT populaciji, što je njegova organizacija neko vreme radila uprkos zabrani, te što mirno i dalje deluje u okviru nove udruge – Narodne inicijative “Ustani za Kosovo”. I što se pojavljuje na protestima protiv nasilja, ako bude trebalo da se izazivaju incidenti.
Partijski funkcioneri sa čekićem
Pored tih ekstremističkih grupacija, naprednjaci se oslanjaju i na lokalne mafijaše, pogotovo kad je u pitanju kontrola izbornog procesa. Na svakim izborima razna sumnjiva lica u crnim džipovima obilaze biračka mesta, zastrašuju glasače, uteruju sigurne glasove na birališta i obezbeđuju da imitiranje demokratskog procesa dovede do željenog rezultata – još jedne nelegalne i nelegitimne pobede Aleksandra Vučića i njegove družine nacional-skakavaca.
Ne postoji čak ni jasna granica između partijskih funkcionera i pretorijanaca, često se radi o jednim te istim ljudima. Kada je u novembru 2021. godine organizovan protestni skup u Šapcu, na mirne demonstrante su nasrnuli razni sumnjivi tipovi bagerom, palicama i čekićem. Vrlo brzo se ispostavilo da su među napadačima, pored ovejanih kriminalaca, bili i ugledni partijski, lokalni i državni funkcioneri iz Srpske napredne stranke. Bager je vozio aktivista SNS-a Nebojša Stojićević Jarin, a među batinašima se našao i pomoćnik gradonačelnika Šapca Vladimir Mićić, kao i bivši poslanik Aleksandar Peranović. Tokom dana ljudi mirno sede u kancelarijama i valjda obavljaju nekakav sivi birokratski posao, a kad partija pozove navuku sivu kapuljaču na glavu, uzmu prvo oruđe koje im padne pod ruku i rasturaju demonstracije, kao profesionalni batinaši.
Podzemlje na vlasti
Mračnoj slici treba dodati još nekoliko poteza četkicom umočenom u zift crnu. “Jovanjica”, najveća plantaža marihuane u Evropi, bila je državni projekat, Vučić je javno branio njenog vlasnika Predraga Koluviju, a za advokata mu je dodelio Vladimira Đukanovića, poslanika i visokog funkcionera SNS-a. Na Kosovu se Vučić oslanja na Milana Radoičića i Zvonka Veselinovića koje kosovske vlasti sumnjiče za ubistvo Olivera Ivanovića, a potonji je više puta hapšen zbog raznih krivičnih dela, jednom prilikom su mu u kolima pronašli preko tri kilograma heroina.
Bivša državna sekretarka MUP-a Dijana Hrkalović uhapšena je zbog sumnje da je uklanjala dokaze posle ubistva Vlastimira Miloševića na tramvajskim šinama, sumnjiči se i da je bila član kriminalne grupe. Njen advokat je, pogađate, Vladimir Đukanović. Hrkalović je svog šefa, bivšeg ministra policije Nebojšu Stefanovića optuživala za saradnju s mafijom, dotični je zglajznuo u partijskom obračunu, jer su ga sumnjičili i da je prisluškivao Vučića. Predsednikov sin se kreće u krugovima pripadnika kriminalnog miljea, a njegov otac zbog toga uopšte nije zabrinut za njegovu bezbednost.
Stara srpska tradicija
Moglo bi se ovako još nabrajati, ali negde se moramo i zaustaviti. Ako ikada dođe do radikalnih promena u Srbiji, ako se iole upristojimo, biće posla za istražne organe preko glave. Srpska napredna stranka je nastala iz Srpske radikalne stranke, a sve je poteklo iz paravojnog, podzemnog, huliganskog miljea, pa je prirodno da predsednik države okuplja oko sebe pretorijansku gardu sačinjenu od raznoraznih osoba koje bi u normalnoj zemlji bile interesantne policiji.
Vučiću u prilog bi se moglo reći da neguje staru srpsku tradiciju. Kako piše Ivan Janković, u prvoj polovini XIX veka Karađorđe, Miloš Obrenović i drugi velikaši imali su telohranitelje koji su se zvanično zvali momci. “Bili su legendarni po surovosti i bahatosti i ulivali su strah i trepet gde god bi se pojavili. (…) Momci su od početka bili gvozdena pesnica samovoljne vlasti, oličene u Voždu ili Gospodaru. Njihova glavna funkcija je bila da uteruju strah u kosti, ne samo političkim protivnicima nego i “narodu” uopšte, narodu kao takvom”, piše Janković. Svaka sličnost sa Vučićevim batinašima i današnjom Srbijom je namerna.
Izvor: zurnal.info
