Deset miliona maraka kredita iz Fonda za razvoj i zapošljavanje Investiciono-razvojna banka RS (IRB) dodijelila je banjalučkoj Tržnici u februaru ove godine. Za manje od godinu dana firme Mladena Milanovića Kaje dobile su 30 miliona maraka od IRB-a, piše Impuls.
Piše: Jelena Jevđenić
Još u maju prošle godine, IRB je odobrio dva kredita ukupne vrijednosti od deset miliona maraka Milanovićevom preduzeću “Mrkonjić putevi”.
Te iste godine, dva kredita od po pet miliona maraka, prethodno je od IRB-a dobila i druga Milanovićeva firma “MG Mind”, a ugovori su zaključeni u aprilu 2023. Posrednici u ovom slučaju su bile dvije banke u Milanovićevom vlasništvu.
Isti slučaj je i iz februara ove godine, Tržnici d.o.o. koja je u vlasništvu MG Minda dodijeljena su dva kredita od po 5 miliona maraka. Posrednici su takođe banke koje su u vlasništvu Milanovića, Atos i Nova banka.
Tržnica je prošle godine ostvarila dobit preko 3 miliona maraka, a na portalu javnih nabavki, vidljivo je da je samo ove godine, do septembra mjeseca, preduzeće MG Mind dobilo poslove javnih nabavki ukupne vrijednosti preko 53 miliona konvertibilnih maraka bez PDV-a.
Pitanje se nameće samo. Zašto preduzeća jednog od najbogatijih ljudi Republike Srpske dobija podsticaje za zapošljavanje i razvoj.
Svetlana Cenić, ekonomska analitičarka za Impuls je rekla da se opet krediti iz Fonda za razvoj i zapošljavanje dodjeljuju podobnima, naročito po političkoj liniji.
„Prvo kad mu se može, a verovatno su uslovi takvi da plasira svoj keš. Dobiće veći profit nego što je ta kamata koju on plaća IRB-u, odnosno posredničkim bankama. Tako da mu se može, jer to je sprega vlasti, njegovih banka, njegovih firmi, i njega lično“, navodi Cenić, i dodaje da je IRB odavno izgubila svoju prvobitnu svrhu.
„Prvobitna namena IRB-a i sve ono što su ugradili u zakone, to je sve iščašeno i iskrivljeno. Jer IRB je trebalo da služi takođe za one koji nisu mogli doći do sredstava, a odnosno koje je trebalo pomoći, podići da bi se razvili. Firme gospodina Kaje su toliko velike da je smešno pričati uopšte o nekim podsticajima“, ističe Cenić.
Mladen Milanović Kaja, poznat je po bliskim vezama sa Zoranom Tegeltijom, direktorom Uprave za indirektno oporezivanje BiH (UIO) i vrhom vlasti Republike Srpske. Pretpostavlja se da je upravo zahvaljujući toj bliskosti za svoje firme dobio niz poslova javnih nabavki od institucija i preduzeća u RS. Njegove kompanije dospjele su na crne liste Svjetske banke, EBRD-a i Američke banke za razvoj zbog korupcije.
No, to nije bila prepreka za IRB da Milanovićevim firmama da 30 miliona maraka kredita za godinu dana.
Poslovanje IRB-a već godinama je sumnjivo javnosti. Nije tajna da se krediti mahom daju podobnima, tajkunima, tj. onima bliskim političkim moćnicima.
Ali tajna je realno poslovanje.
Mediji su krajem prošle godine pisali kako Investiciono – razvojna banka Republike Srpske nije položila račune o svom radu pred narodnim poslanicima već dvije godine. Izvještaj o poslovanju za 2021. i 2022. godinu.
IRB već godinama ima problem i s kreditima koja su plasirana direktno, a sredstva još nisu vraćena.
Vlada RS je 2014. godine odobrila kredite preko IRB ustanovama i privatnim firmama i podijelila 65,5 miliona maraka. Republika Srpska je ostala bez preko 27 miliona konvertibilnih maraka jer firme i institucije koje su uzele kredite nisu izmirilila dugovanja.
Veći dio duga će se morati otpisati, jer pojedina preduzeća su u vremenu propala. U slučajevima gdje su krediti plasirani preko posredničkih banaka, a nije vraćen dug, banke su preuzele imovinu.
Kada su u pitanju krediti Milanovićevim firmama Cenić ističe da su posredničke banke njegove, prema tome, on sam sebi može da preuzme imovinu ukoliko ne vrati kredit.
„IRB ne može davati kredite direktno, iako su to radili i najveća nenaplativost kredita je tamo gdje su davali direktno, mimo zakona o IRB-u. Oni moraju preko komercijalnih banka da plasiraju sredstva. U ovom slučaju Kaja je dobio kredit, Kaja je i vlasnik posredničkih banaka. One preuzimaju rizik jer upravo je to u svemu tome bilo sporno i mimo zakona, što su morala sredstva da se isplaćuju preko komercijalnih banaka, a nisu. U tom smislu on može i da prolongira rokove otplate, ako ne plati kredit nije ga platio sam sebi“, navodi.
Poslovni portal Capital krajem prošle godine pisao je kako je bijeljinska firma „Standard Računovodstvene Usluge“ koja je u vlasništvu advokata Miloša Stevanovića, otkupila potraživanja IRB-a od 180 miliona maraka za 32 miliona.
Riječ je o kreditnim sredstvima koja je IRB bez posredovanja komercijalnih banaka plasirala direktno preduzećima u vlasništvu osoba bliskih vlasti koje te kredite nisu vraćale. Pominju se krediti dati firmama „Energolinija“ iz Zvornika, „Aparthotel Vučko“ Jahorina, „Farmaland“ Gradiška, „Leder“ Bijeljina, „Ekvator“ Banjaluka i još tridesetak dužnika, navodi se u tekstu Capitala.