Ono pitanje po čemu ću pamtiti 2023. godinu izazove mi mučninu. Očekuje se da naglasim šta nam se to u miloj državi dešavalo, a ja bih samo da pamtim neke momente iz vlastitog života. Jer, ovo javno i pojavno život nije. Ali, eto, pamtiću je po tome da su me terali da budem optimista i pokušavali da usade kako je drugačija atmosfera.
Atmosfera, možeš misliti.
Gladan si? Misli na atmosferu i odmah će ti biti lakše.
Krivično te gone za javno izrečeno mišljenje? Ali, atmosfera, zaboga!
Krčmi se državna imovina sve zaklinjući se u državu i rod svoj? Eeee, ali drugačija je atmosfera!
Opet se preti otcpljenjem? Ma, to je samo do atmosfere.
Zadužuje se ubrzano? Atmosfera, sinko, atmosfera.
Nema reformi, nema obnove? Sačekaj da osetimo atmosferu prvo.
Šlag na torti te atmosfere mi je bila vest, iznebuha, da je smenjen Upravni odbor Centralne banke i imenovan novi. Ostanem u šoku. Je li deo atmosfere igranje sa monetarnom politikom? Je li deo atmosfere nepoštovanje zakona koji kaže da se prvo moraju obaviti konsultacije sa postojećim guvernerom? Je li to atmosfera da je, kako rekoše, smena bila na sednici Predsedništva na kojoj su odlučivali savetnici ili šefovi kabineta?
Kakva je to atosfera ako su među novoimenovanim i bar dva člana koji su ili na političkim funkcijama, ili na funkciji koja je nespojiva? Atmosfera je postupati kako je to nešto za preko noći i samo će od sebe ići?
Tačno sam atmosferski zatečena tolikom neodgovornošću, a nije baš da sam i očekivala neku. Jasno mi bilo od prvog koalicionog vagona.
U isto vreme, tržište kapitala mrtvo. A licitira se kolika bi mogla biti minimalna plata. Od licitacije dođosmo do toga da neće biti te izlicitirane cifre, a niko nije i uradio kakvu računicu ili konsultovao one od kojih se živi – privrednike.
Nepodnošljiva je ta atmosfera u kojoj se ovakvim stvarima bukvalno gađa i nasumično obećava, a nijedan korak ne preduzima da se uradi nešto od poreske reforme, dugo obećavane i relaksirajuće; da se uredi kako bog zapoveda tržište kapitala i preispitaju sve odluke, sa akcentom na Federaciju BiH; da se malo razmisli o izdvajanju za istraživanje i razvoj, itd. A da ne govorim o vladavini prava! Valjda će se sva atmosfera zgusnuti u hapšenje bivšeg direktora OSA i predsednika Suda BiH. Ostalo će ići kao i do sada. Naravno.
Uzgred, kad nekome izvana kažem da je kod nas već ustaljena pojava nula trgovanje na berzi, odnosno da to više nije neka iznenadna pojava, ne veruju. Gde to ima berza da nema nikakve trgovine?!
A u proseku je, mimo trezorskih zapisa i obveznica, iznos trgovanja na nivou jedne osrednje piljare u Plakalovićima, na primer.
A hoćemo razvoj i minimalnu platu kako kome padne na pamet. Ne bi se tu objašnjavalo samo da se ozbiljnije pozabave porezima i užasnim neporeskim nametima, tržištem kapitala i vladavinom prava, pitanje minimalne plate ne bi ni postojalo. Zarade bi bile veće, jer malo bi se prodisalo u toj atmosferi.
Još očekujem da se dekretom uvede kao kažnjivo pominjati inflaciju i kupovnu moć stanovništva. Te ograniči maržu, te zaključaj cene (čuj zaključaj!) i tako nastavi da širiš atmosferu da se nešto radi – a ne radi. Godina prođe, dan nikada, što bi rekao Laušević. Godina vlasti prošla u priči o atmosferi, a dan sa ovakvim cenama i tri obroka nikada da prođe. Tri obroka su ipak san za veliki procenat stanovništva, da se ne lažemo.
Nedavno mi kaže taksista da stiče utisak da je kod nas dobrostojećih minimum 40 posto kad vidi broj kola i gužve u saobraćaju. Upitam ja je li skoro bio u Hercegovini ili istoku države da vidi te dobrostojeće. Odmah se ispravio da je mislio na Sarajevo. O, da, ali se ne slikaju i ne vide oni redovi ispred javnih kuhinja ili kod kontejnera. Nije poželjno u atmosferi. A i ti koji čekaju neki obrok taman imaju priliku da bolje osete tu atmosferu. Posebno kad polegne smog.
Eto, nedavno objaviše kartu na kojoj je jasno vidljivo da smo na dnu kada je prosečna plata u pitanju. Nekako u isto vreme objavljen podatak da nam rukovodstvo ima ubedljivo najveće plate ne samo u okruženju. Što će reći da u državi sa najnižom prosečnom platom građani najviše plaćaju loše upravljanje. I ćute. Valjda zbog te atmosfere.
A ako ćuti onaj što nema, a uz to obespravljen, neće im problem rešiti bilo kakvo šicanje iznosom minimalne plate.
Recimo, u anketi o potrošnji stanovništva koju je sprovela Federacija BiH stoji:
„U 2021/22. godini domaćinstva/kućanstava u Federaciji Bosne i Hercegovine su za potrebe finalne potrošnje u prosjeku mjesečno trošila 1.763,40 KM.“
To je ona koja govori samo o potrošnji na osnovu anketiranih domaćinstava, nije ona koja bi dala sliku i koliko nam je stanovništva u apsolutnom, a koliko u relativnom siromaštvu. Još uvek tragam za takvom anketom u Republici Srpskoj, a za celu državu rezultate nemamo još od 2015. godine.Svakakvu atmosferu su nam servirali, samo nemamo one radne i odgovorne.
Zato vam za 2024. ne želim opet atmosfersku godinu.
Čuvajte zdravlje i sa srećom.
———————————————————————————————————————————————————————————————————————————
Vezani tekstovi:
