Kič revoluciji devedesetih je značajno doprinela ona pesma Dvesta na sat jer, zaboga, junak pesmevozi dvesta na sat, i to još u krivini. Devedeste znamo po čemu pamtimo.
Kič revolucija se nastavlja, nikad stala nije. Te gledasmo dvesta na sat kolonu vozila sa važnim facama kako hita ka Mostaru. Pohitali su istom brzinom i nazad, bez ičega dogovorenog, osim dobre atmosfere, kako je ovoga puta rekao Dragan Čović. Ubiše nas tom atmosferom od kako je formirana ova koalicija. Više ne volim da vidim tu reč ni u vremenskoj prognozi. Atmosfera devedestih, pre bi se reklo.
Nikada dizelaši nisu izašli iz mode. Turbo-folk, ratnički šik opasnog momka, uz privesak u vidu silikonske dame sretne što je u društvu takvog momka. Dok joj rok trajanja ne istekne. Fascinacija životom na visokoj nozi, firmiranom gardarobom i pričom o tradiciji, naciji u uslovima rastućeg siromaštva.
Žena je, naravno, samo seksualni objekat. Čim joj istekne rok trajanja – nazivaju je babom, babuskarom, odronom i slično. U duhu jezika naših naroda i narodnosti.
„Postmiloševićevska vlast u kulturi podseća na komuniste koji su vladali pre njega, čak su i mnogi ljudi isti samo što sada nisu u SK nego su u nekim od dosovskih partija. Evidentno je da ti ljudi nisu ama baš ništa naučili i da pokušavaju da vrate točak deset godina unazad: opet ćemo imati vladajući kulturni elitizam koji narod ne prihvata i, sa druge strane, proskribovane ali od naroda prihvaćene turbo-folk heroje. Elita će živeti u svom zastakljenom, imaginarnom i samodovoljnom svetu, a običan narod u svom svetu kulture kome vladaju zakoni tržišta koji sve više unakazuju profil njihove muzike. No, ovo je nažalost samo odraz opšteg političkog obrasca u odnosu elite i običnog sveta od 5. oktobra naovamo. Ono što mene plaši, jeste da će rezultat takvog odnosa vlasti prema narodu biti povratak nekog Šešelja ili Miloševića i da ćemo tako ući u jedan tragični krug ekstrema koji se smenjuju na vlasti. A takve države su za žaljenje”.
Proračanske su reči Miše Đurkovića pre nekih 23 godine. Dragi gospodine Đurković, pa Šešelj i šešeljići nikada otišli nisu. To je bio samo privid. Evo nam miloševića, samo s drugim prezimenom. Ili prezimenima, bolje reći. Setimo se samo kako je Milošević rekao o svom sinu da je bio vredan i da je „nosio gajbice“. Sve neka vredna deca! Zaradili sve svojim trudom i radom.
Promovišu se dalje nacionalni heroji iz turbo-folk nacionalističkog miljea, pa je tako i Baja Mali Knindža odlikovan nedavno u Republici Srpskoj. Servant Milijer je napisao da „narod peva onako kako misli o sebi“. Toliko tačno da nema šta dodati.
Rep ili hip-hop je samo novija verzija – imamo Jalu i Bubu, tu je i Senidah, Rasta, itd. Čak i dečiji idoli, blago nama. A Rasta peva (Mantra):
„Oko mene gandža, svuda gandža
Rizla puna skanka, puna skanka
U glavi ti se manta, sve se manta
Oko mene gang je, svuda banda
Oko mene gandža, svuda gandža
Rizla puna skanka, puna skanka
U glavi ti se manta, sve se manta
Oko mene gang je, svuda banda
Para puna banka, puna banka
Dupe bomba, u strukovima tanka
Anakonda, na kukovima tanga.“
Jala i Buba repuju (valjda je to rep):
„Neka me zatvore, izaći ću s advokatom
Ne mogu mi uzet’ što mi je od Boga dato
Moji hoće keš, zlato, oči izgledat će zatvor
Zato im nije belaj upasti sa automatom
Neka me zatvore, izaći ću s advokatom.“
Pesma se, inače, zove Advokat.
Šta je nama odlikovani Baja mali Knindža poručio? Pa, poruka je jasna u pesmi Moj je tata zločinac iz rata:
„Moj je tata zločinac iz rata
Moj je tata zločinac iz rata
Vi se potrudite, pa ga osudite
Nema niko m*** da vodi ga do suda
Moj je tajo po Bosni osvaj'o…“
Ne znam da li je bila na repertoaru kada je pevao na koncertu u Osnovnoj školi Branko Radičević u Banjoj Luci.
Do boljeg života preko ratnih zločina, utoke, bande, silikona i advokata. Izeš moju ekonomiju i knjige! A nadamo se boljem. Što je odgovor svima koji me zaustavljaju s pitanjem kad će biti bolje. Kad odlučite da vam bude bolje – e tada! Ako vam je dobro, vi ćutite i puštajte decu da rastu sa ovim porukama.
Šta se, koji andrak, onda čudite što voze ili lete dvesta na sat da dogovore…ništa! I još, možeš misliti, čekaju otvaranje pregovore sa EU ‘nako. Kako reče Milorad Dodik, ako ne bude, smatraće da su prevareni.
Pa, smejem se kao blesava! U konstitutivnoj trostrukoj prevari, on bi se osećao prevareno.
Pa, jao!
Ma, eto, dvesta na sat su nas vozili ka Evropskoj uniji. Ali u rikverc.
——————————————————————————————————————————————————————————————————————–
Pročitajte od istog autora:
——————————————————————————————————————————————————————————————————————-Preuzimanje tekstova Valtera je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora te postavljanje linka ka izvornom tekstu na http://www.valterportal.ba
