Kako nam se desilo ovoliko neznalica i primitivaca u vlasti, rađa li se ovo na prirodan način? U redu, tačno je da je neko glasao za njih, a ti izglasani postavljali i imenovali prema svom liku i delu.
No, mora da je bio i širi kontekst. Ili odsustvo istinske levice i liberala?! Rat je bio najvažniji činilac, jer stvarno je iznedrio svega i svačega.
To odjednom postalo komandant, to postalo lider, to se nešto pita. A mi puštali i čudili se. Ne znam koliko puta sam do sada upitala ako im je ovo u izlogu, šta je tek u magacinu? Onda vidim da i magacin ima svoj magacin, pa se pitam sada dokle? Odavno smo digli ruke od one rečenice „da ne može gore“. Može, može. Svaki dan u svakom pogledu sve više nazadujemo.
Slušam dugo već komentare da ekonomija neće rešiti podele i nacionalizam, šovinizam, fašizam… No, ipak da podsetim da bi Lenjin ostao u izgnanstvu da Rusija nije bila toliko uzdrmana Prvim svetskim ratom i previranjima, za Hitlera se ne bi znalo da isti taj rat nije ostavio razorne posledice po Nemačku. Kriza vlade i privrede u Britaniji omogućili su Margaret Tačer da izbije u prvi plan. I tako redom.
Raspadanjem Jugoslavije svašta smo „dobili“. Mnogo bi prostora trebalo da nabrojim sve opskurne likove koji su dočekali svojih pet minuta, a mi im omogućili da tih pet minuta važnosti traju beskonačno. A sve u ime demokratizacije, mili bože! Demokratije vidimo koliko ima kad se vlast seče kao pogača između likova kojima ne bismo nikada poverili ni špajz da nam čuvaju. Ali, zato im damo državu na čuvanje! Kao što bi opuvali špajz, tako su i državu.
Naravno da im nije ni u interesu, ni opsegu njihovih skromnih intelektualnih mogućnosti da se bave boljim životom stanovnika ove, kao, države. Namerno ne kažem naroda, već stanovnika, jer u siromaštvu postoje samo dva naroda – privilegivani bogati i sirotinja. Sve ostalo obojeno nekim zastavama je samo oruđe da se ovi prvi još više osile.
U razdoblju januar-maj 2024. godine izvoz je iznosio šest milijardi i 640 miliona KM, što je za 8,5 posto manje nego u istom razdoblju 2023. godine, dok je uvoz iznosio 11 milijardi i 682 miliona KM, što je za 4,6 posto više nego u istom razdoblju prethodne godine.
Naravno da će obrazloženje biti kako je izvoz pao zbog situacije u svetu. Dobro. Ali, što je onda uvoz porastao?! Zbog situacije u svetu? I zašto je tako drastično pao izvoz u zemlje CEFTA – celih 22,6 posto u odnosu na 2023, dok se iz Republike Srpske čuje kako je razlog drastičnog pada industrijske proizvodnje „pad potražnje u EU“?
Samo jedna u nizu nelogičnosti zvaničnih saopštenja.
Da za logiku ne treba pitati govori i tržište kapitala – takva Republika Srpska (sa većim padom industrijske proizvodnje i većom zaduženošću u odnosu na broj stanovnika) ima veći promet na tržištu kapitala nego industrijski mnogo jača Federacija BiH!
E, sad neka mi ekonomski magovi Vlade Federacije BiH i Komisije za vrednosne papire objasne zašto? Mesečni promet za maj mesec na Sarajevskoj berzi bio 59.733.657 KM, od čega trezorski zapisi 58.323,756 KM. Banjalučka berza je imala promet 66.086.956 KM, od čega obveznice i trezorski zapisi 52.035.757 KM. Mislim da ne treba ovde izvoditi računicu nikome ko je ovo pročitao, pismen je i zna operacije sabiranja i oduzimanja.
Da ne govorim koliko je tužna slika da obveznice i trezorski zapisi postaju gotovo isključivi predmet trgovine i preživljavanja. Recimo, sedmični promet na Sarajevskoj berzi od 18.06. do 21.06. iznosio je 68.818,39 KM. U istoj sedmici promet na Banjalučkoj berzi je bio 176.916,21 KM.
Nije bilo obveznica i trezoraca. Još je ovo i dobro kako zna da bude i nula! Ne vidim da se iko zabrinuo dok nam pričaju o evropskim integracijama, koje samo što nisu. Akcenat je na nisu. I neće.
Ali, zato ima vremena za snimanje spotova (kad umrla nisam!), pevanje na parastosima (Gospode, kako li je bilo porodicama poginulih?!), prisustvu na utakmicama Evropskog prvenstva u fudbalu, i ostale značajne radnje koje će unaprediti živote svih nas.
Tračak svetla je 20 potpisa poslanika Parlamenta Federacije da se konačno održi tematska sednica o radu tržišta kapitala, ono što je zaključkom istog Parlamenta trebalo odavno da se desi.
No, privatni interesi uvek nadglasaju javni interes, pa bi to prolongirali do neke 2027., posle onih opštih izbora. Do tada trezorci i obveznice, a za privredu ko te pita. Vlast će živeti od hartija od vrednosti, ostali neka vide šta će. Neka ulažu u nekretnine oni što imaju para i time im još više dižu cenu, ili, kao i do sada, ostavljaju u banci ‘nako. Da ulaže u hartije od vrednosti sada, nije niko lud. Može da se žali samo svetom Petru ili vodi upravni spor, što mu ga dođe na isto – nema vajde.
Ma, ovakvu vlast majka više ne rađa! To se samo množi deobom partijskih ćelija.
—————————————————————————————————————————————————————————————————————————-
Više od autora:
—————————————————————————————————————————————————————————————————————————-Preuzimanje tekstova Valtera je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora te postavljanje linka ka izvornom tekstu na http://www.valterportal.ba
