Elena Kopostova, ruska državljanka koja sa porodicom (suprugom i dvoje dece) već šest godina živi u Srbiji, sa radošću je podelila vest sa svima koji su se prethodnih mesec dana brinuli i borili za njihov ostanak u Srbiji.
“Danas je jedna od moje dve žalbe usvojena. Više nisam pretnja nacionalnoj bezbednosti i ne treba da napuštam zemlju. Izdata mi je boravišna dozvola i čekam rešenje po žalbi na odbijanje stalnog boravka. Mogu mirno da spavam.”
Brinuli i borili jer je 02. februara, nakon što je Elena podnela molbu za stalnim boravkom u Srbiji, stigao ne samo negativan odgovor na tu molbu, već i odgovor da je ona pretnja za nacionalnu bezbednost i da joj se zbog toga neće produžiti ni boravišna dozvola, na osnovu čega su i do sad živeli u Srbiji, “zbog čega u roku od 30 dana ima napustiti Srbiju zajedno sa porodicom”.
SLUČAJ ELENE KOPOSTOVE
Usledila je žalba koja je imala epilog onako kako je napisano na početku. Jedina je to za sada usvojena žalba ruskih državljana koji su, zato jer su proglašavani pretnjom za nacionalnu bezbednost, morali napuštati Srbiju gde su se skrasili nakon što su napustili ratnu Rusiju (Elena i porodica su doselili iz Sankt-Peterburga).
Elenin “jeres” je bio i najmanji, iako ni jedno od rešenja, a navešćemo ih u nastavku, nije sadržavalo objašnjenje za odbijanje produžetka boravka. Sve su pretpostavke, ali u svim slučajevima te pretpostavke se poklapaju jer su svi, neki više, a neki manje, antiratno nastrojeni. Elena je sumnjala da je razlog odbijanja produžetka boravka, kao i stalnog nastanjenja, njen potpis koji se na početku ruske agresije na Ukrajinu našao na listi dvadesetak Rusa koji su tad živeli u Beogradu, a koji su pozivali na protest protiv agresije.
U više navrata je isticala da je to bio njen jedini istup jer je smatrala da treba da učini ono šta može da učini da ruska agresija na Ukrajinu prestane. I to je sve, ali i to je bilo dovoljno, po njenom mišljenju, da joj odbiju dozvolu o stalnom nastanjenju, ali i privremeni boravak.
Navešćemo i ostale slučajeve:
Elizabet i Jevgenij Iržanski su takođe iz Sankt-Peterburga došli u Srbiju sa početkom agresije. U Beogradu su bili poznati kao organizatori brojnih koncerata ruskih bendova, najčešće sa antiratnim stavovima. Na koncertima su delili antiratne letke, sakupljali su pomoć za ukrajinske izbeglice.
Nakon godinu i po dobili su obaveštenje da su pretnja po nacionalnu bezbednost, da je boravak otkazan, a Jevgenij je dobio i zabranu ulaska u Srbiju na 12 meseci. Nekoliko dana kasnije, Elizabet je takođe dobila otkaz boravka, ali nije proglašena pretnjom, niti joj je zabranjen ulazak. Napustili su Srbiju i otišli u Crnu Goru. Na rešenje su se žalili ali ishoda žalbe još nema.
Javnosti je poznat i slučaj Ilje Zernova, kom je granična policija na beogradskom aerodromu u novembru 2023. zabranila ulazak u zemlju. Doputovao je iz Berlina na saslušanje povodom krivične prijave koju je podneo dok je živeo u Beogradu.
Zernova su, dok je precrtavao natpis na jednom novobeogradskom zidu na kom je pisalo “Smrt Ukrajini”, napala petorica muškaraca. Trojicu je prepoznao, a među njima je bio i fašista u pokušaju, neuspešni kandidat za predsednika i lider nečega što se zove Srpska desnica, Miša Vacić.
Krivična prijava je podneta za krivična dela teške telesne povrede, pokušaj iznude, izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti, protivpravno lišenje slobode i nasilničko ponašanje.
MAHOM ANTIRATNI AKTIVISTI
Iako mu je onemogućen ulazak, Ilja je odlučan da ovaj slučaj sprovede do kraja i da oni koji su ga napali odgovaraju, iako ni njemu nije jasno kako će to učiniti ako mu i dalje bude zabranjen ulazak.
U sličnoj situaciji se našao i Peter Nikitin, antiratni aktivista i jedan od osnivača Ruskog demokratskog društva, putem kojeg je organizovao niz antiratnih protesta, a kao pravnik pomaže i proganjanim Rusima u Srbiji. Njemu je po povratku iz Portugala bio zabranjen ulazak u Srbiju, pa je tako dva dana čekao u međucarinskoj zoni beogradskog aerodroma. Nikakvog objašnjenja za zadržavanje nije bilo, kao ni nakon što mu je dopušteno da izađe iz carinske zone i uđe u Srbiju, gde inače živi od 2016. godine i gde ima regulisan stalni boravak.
Zbog ovog nemilog incidenta je podneo tužbu protiv Uprave granične policije. On zahteva poništenje odluke o odbijanju ulaska u Srbiju, iako mu je ulaz kasnije dozvoljen. Sad traži papir na kom će reći da je odluka bila nezakonita. Nikitinu je pomogla i činjenica da je državljanin i Holandije, pa su se u njegovo ime založile i zapadne ambasade.
Drugi nisu te sreće. Poput Vladimira Volohonskog, suosnivača Ruskog demokratskog društva, koji je politički bio angažovan i u Sankt-Peterburgu. Zbog opasnosti od odmazde Putinovog režima napustio je Rusiju i došao u Beograd gde su mu, krajem leta, jednostavno odbili produžiti boravak zbog čega je morao napustiti Srbiju.
Prvo je otišao do BiH, gde ne može boraviti duže od 30 dana, pa je dobio radnu vizu u Nemačkoj i sad iz Berlina gleda na Beograd, a uz pomoć Nikitina i Ruskog demokratskog društva pokušava da se vrati nazad. Ili barem da skine sa sebe ono da je, kao i ostali, bezbednosni rizik.
Rusko demokratsko društvo je u njegovo ime podnelo ustavnu žalbu u kojoj se iznose brojna kršenja Ustava Srbije i Evropske konvencije za ljudska prava proterivanjem koje je izvršeno bez valjalog obrazloženja, na osnovu tajnog mišljenja BIA, bez da je Vladimiru pružena mogućnost da se izjasni o suštini optužbi da navodno predstavlja bezbednosni rizik po Srbiju i da ospori navode uprave.” Tužbom se traži naknada nematerijalne štete u iznosu od 600.000 dinara. Naveli su i da, ukoliko Ustavni sud ne odluči u korist Vladimira (u razumnom roku), uslediće predstavka Evropskom sudu za ljudska prava.
U SRBIJI VIŠE OD 100.000 RUSA
Sam Vladimir se nada brzom odgovoru, međutim kaže da se boji da će odgovor dobiti za nekih pet godina, kao i da on neće biti najjasniji:
“Bojim se da ću dobiti nejasno rešenje u kom se kaže otprilike da sam u neku ruku bio u pravu, kao i da nižerangirani sud mora da ponovo proceni svoju odluku. A sud će opet potvrditi da Vlada ima pravo da, bilo kome ko je pretnja za nacionalnu bezbednost, bez objašnjenja odbije boravak”, misli Volohonski.
On ističe da je uradio sve što je legalno mogao da uradi pa mu je sad čekanje jedina opcija. Napominje da je proveo više od godinu dana u Srbiji i da je uživao u interakciji sa stanovništvom.
“Većina ljudi će sa vama pričati engleski, a onima koji ne znaju engleski će biti žao što nisu u mogućnosti da pričaju sa vama. U drugim državama uglavnom je tebi žao što nisi naučio lokalni jezik u dva mjeseca”, priznaje nam Vladimir ali i naglašava da, ako je Srbiji stalo do reputacije države, da i sami građani moraju učiniti nešto da spreče odlaske ljudi poput njega.
Prema Zakonu o strancima, “neprihvatljiv bezbednosni rizik postoji ukoliko stranac zagovara, podstiče, pomaže, priprema ili preduzima aktivnosti kojima ugrožava ustavno uređenje i bezbednost Republike Srbije, regionalnu i globalnu bezbednost od značaja za Republiku Srbiju i pravni poredak”.
U maju 2023. blizu 30.000 Rusa imalo je odobren privremeni boravak u Srbiji. Podatak je to Ministarstva unutrašnjih poslova, a u realnosti njihov broj je znatno veći i procenjuje se da više od 100.000 Rusa, kao i nekoliko desetina hiljada Ukrajinaca, danas živi u Srbiji.
Za Elenin ostanak u Srbiji organizovano je i potpisivanje peticije od strane Ruskog demokratskog društva. Sakupljeno je nešto preko 3.000 potpisa. Koliko je to imalo ulogu u promeni odluke BIA i otklanjanju bezbednosne opasnosti – nije jasno, niti će biti ikad jasno jer, kao što rekosmo, odluke nikad nisu obrazlagane.
U međuvremenu, Eleni je stigla vest koju je priželjkivala jer im je odobren stalni boravak u Srbiji pa će kuća u Sopotu, podno planine Kosmaj, uskoro moći ugostiti i prve ljude željne čistog vazduha i tišine, jer na to su potrošili sav novac od prodaje stana u Sankt-Peterburgu.
Zbog svega toga ona se obratila svima koji su pomogli ostanku njene porodice:
“Dragi moji, najbolji na svetu, pravi prijatelji! Kada sam bila u nevolji, pritekli ste mi u pomoć, a da me niste ni poznavali lično. Spasili ste celu porodicu od nepravde – naterali ste vlasti da priznaju i isprave grešku. Vi možete sve! Ponosna sam što sam vaša sugrađanka. Hvala vam svima!”
PORODICE OHRABRENE ELENINIM SLUČAJEM
Koliko je broj Rusa koji imaju sličan problem nije poznato. Pretpostavka da je većina njih protiv politike Vladimira Putina dobila je svoju potvrdu na predsedničkim izborima gde je hiljade Rusa izašlo da glasa čekajući satima u redu, a svega 10% je glasalo za Vladimira Putina.
Mnogi svoje probleme nisu iznosili javno u strahu od odmazde, ali Elenin slučaj je ohrabrio još jednu porodicu da javno iznese svoj problem. Irina, Sergej i njihov sin Mark (10) Tereh su došli u Srbiju iz ruskog grada Jaroslavlja, gde je Sergej radio u školskom sistemu, a kratko vreme – u opozicijskoj upravi tog grada (odgovoran za obrazovanje).
Od 2019. Terehovi žive u Banji Koviljači, gde su, isto kao Elena, kupili kuću u kojoj su napravili porodični hotel. Isto kao Elena, u avgustu 2023. godine podneli su zahteve za stalno nastanjenje. I isto kao Elena – samo par meseci ranije – dobili su rešenja MUP-a kojima im se odbija stalno nastanjenje po osnovu da BIA „raspolaže podacima koji predstavljaju smetnju“ za njegovo odobrenje.
Podneli su žalbe, nove zahteve, a kako su svi zahtevi odbijeni trenutno se u Srbiji nalaze nelegalno. O razlozima odbijanja zahteva postoje samo pretpostavke, kao u ostalim slučajevima.
U Ruskom demokratskom društvu navode da je Sergej Tereh rođen u Kijevu, da su u njegovom hotelu boravili i ukrajinski gosti (što je bilo poznato lozničkoj policiji), ili činjenicu da je Sergej bio poznata ličnost u svom gradu Jaroslavlju.
“Ne možemo da znamo jer MUP je još jednom, suprotno zakonu, izostavio bilo koje valjalo obrazloženje svojih odluka, bez obzira na njihove dalekosežne posledice po čitavu jednu porodicu”, stoji u njihovom saopštenju.
——————————————————————————————————————————————————————————————————————–
Više od autora:
BEOGRADSKI DANI (ANTI)FAŠIZMA: Četnikovanje u dnu stambene zgrade
——————————————————————————————————————————————————————————————————————-Preuzimanje tekstova Valtera je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora te postavljanje linka ka izvornom tekstu na http://www.valterportal.ba
