Čisto jedno evropsko ozračje. Impresionirana sam tim našim evropskim putem i spoljnom politikom usklađenom sa Evropskom unijom. Ma, gde mi je Ursula da joj padnem u naručje i zaplačem od sreće što je videla nešto što mi nismo – te uspehe i taj evropski zamah.
Malo se preti ratom, otcepljenjem, granicama između entiteta, da ništa više neće biti isto nakon drugog maja (kad ono odgođeno u UN-u to “ništa više neće biti isto”!), ali to su samo male neravnine na tom našem autoputu ka Evropskoj uniji. Vidimo predsednika Republike Srpske, koji se baš promenio i postao evropejac, opšti napredak koji nam je obećan u salvama samohvale zbog otvaranja pregovora, a i silne pare koje dolaze, dolaze, dolaze…
Jeste da nemamo taj plan reformi za Plan rasta koji bi nam doneo oko milijardu eura, ali usaglasićemo mi to sve kao pravi Evropljani. Možda nam opet Evropska unija pokloni pare i bez toga, jer kad su mogli kandidatski status i otvaranje pregovora, bez datuma, doduše, šta bi im falilo da odvoje tu crkavicu za našu napaćenu vlast, koja se tako zdušno bori za našu dobrobit. Mi bismo baš uživali da vidimo kako kupuju nova kola, raspisuju tendere za nove zgrade uprave i putuju po belom svetu, zvali ih ili ne. Zato sve to i rade – znaju koliko uživamo da čitamo šta ta sve kola moraju da imaju (performanse, kako vole reći), da gledamo slike sa putovanja i tu boru na čelu od brige za naše dobro dok zatežu skupa odela.
Ako ne bude tog plana i tih reformi, pare će se preusmeriti drugim državama, rekoše iz Evropske unije. A možda je tu kvaka?! Merhametli, kakvi jesmo, i široke duše slovenske, mi zapravo želimo da ih poklonimo prijateljima sa zapadnog Balkana. Ionako više gledamo u njih i šta će nam reći nego u same sebe. A uvek imamo i dijasporu u Evropskoj uniji, pa će pare iz EU kako god okreneš. Time taman pokrijemo siromaštvo i što bismo uopšte radili anketu o potrošnji stanovništva ili nekakvu socijalnu kartu!
SVETLANA CENIĆ: Nit’ je cirkus evropski, nit’ su majmuni evropejci
Jesu li nas lepo učili u detinjstvu da se prljav veš iz kuće ne iznosi vani? Šta ima ko da vidi koliki su nam redovi ispred javnih kuhinja i koliko dece svako veče ode u krevet gladno?
Jer, ako ne priznaš problem, onda ga i nema i mirna Bosna, a možda i Evropa. Evropa je naša, rekoše li?! Udri po optimizmu i obećanjima i bog da te vidi. Eto glasača na izborima i pobede, posebno kad se ugase svetla.
Sve za naš put u Evropu! Zaboga, ipak su uradili više nego oni bivši za deset godina. Tu mi je samo nejasno koji bivši?! Meni stalno pred očima uvek isti, sadašnji, sa minornim razlikama. Ali, to je do mene sigurno. Poznata sam kao antievropejac i domaći izdajnik (‘ajde!), sa akcentom na pesimizam, pa pomišljam da su u pravu.
Ma, narod(i) uopšte ne zna da uživa u ovim našim evropskim danima. Umesto da se opusti i evropejiše, odgovara deci na pitanja hoće li to biti rata, a u glavi premeće šta bi ipak valjalo kupiti za ne daj bože. Jeste da i ovi što prete znaju da se iz prazne ne puca, jeste da nisu svesni da se godinama nakupljao bes zbog tih pretnji i da bi neslavno završilo po one koji prete (biće da nisu devedesete), ali posle će nam biti objašnjeno da je sve to bilo da se očuva mir i stabilnost i da je postignut ogroman iskorak. Nova ili ista Ursula će nam doći i pohvaliti nas, opet će nam nešto pokloniti ili obećati, a mi ćemo sa suzama u očima gledati njihove zajedničke slike, ko se kako doterao i ko je do koga stao. Ursula će biti u sredini, to znamo, a buket našeg političkog korova…Pardon! Buket našeg političkog cveća će nam reći o odnosu snaga.
Opet je do mene što mi se toliko smučio isti scenario da izbegavam i da ih slušam. Čemu, kad unapred znam šta će reći, a priznaćete da uvek istu hranu ne možete decenijama svaki dan jesti, taman da je najbolja, ni najbolju pesmu, jednu te istu, 24 sata slušati. Kad mi pomenu reforme, iskorak, impresioniranost, evropski put, atmosferu, konsenzus, koordinaciju, novu rundu pregovora, duh ili slovo Dejtona i da ne nabrajam dalje, zamrači mi se pred očima i niti vidim Evropu, niti vidim sebe u njoj. Malo progledam kad se uključe Europol, FBI, DEA i tako te neke skraćenice, jer mi sevne kroz glavu da ipak neko tamo vidi i ono što mi nećemo. Može biti i da upale svetlo – makar podnu lampu.
Do mene je, ponavljam.
Pročitajte još:
ŽELJEZNICE FBiH KAO IZ FILMOVA PARODIJE: Zapuštena infrastruktura i pruge koje ne vode nigdje
