Aleksandar Vučić je najviše doprineo da se Srbi na severu Kosova dovedu do očajanog stanja, a sada želi da se pokaže kao njihov spasilac, tako što, kao vrhovni manipulator, želi da se oni vrate u institucije i pod hitno organizuju izbori.
Kao da nije bio on taj koji im je naređivao da masovno napuste kosovske institucije, a zatim da listom bojkotuju izbore prema kosovskim zakonima, koje bi u svakom slučaju ubedljivo dobili, čak i kada bi na te izbore izašlo deset odsto srpskih birača. Ali, ne, njemu je više odgovaralo da se kosovska kriza produbi, a Srbi su mu bili zamočad, kaže u razgovoru za Danas Škeljzen Malići, filozof i pisac sa Kosova.
Komentarišući mere koje Aleksandar Vučić doneo u vezi sa rešavanjem aktuelne kosovske krize, sagovornik Danasa kaže dalje da je Vučić vršio ogroman pritisak na Srbe koji su bili spremni da izađu na izbore.
– Setite se samo slučaja u Leposaviću gde se za predsednika opštine bio kandidovao Aleksandar Jablanović iz Partije kosovskih Srba, a koji je tri dana pre vanrednih izbora bio prinuđen da se povuče, zato što samostalno nastupanje bilo koje srpske partije i političara sprečava pritiscima, pretnjama pa i nasiljem, upravo od Vučića, njemu poslušne Srpske liste kao i kriminalnih paralelnih struktura kojima ne odgovara postojeći kolosek briselskih pregovora za rešavanje kosovske krize. Zašto su kosovski Srbi prisiljeni na jednoumlje, zašto se ne dozvoljava istraga o ubistvu Olivera Ivanovića, zašto se guše i onemogućavaju opozicione partije Srba na Kosovu? I danas je glavni problem što se ne mogu čuti autentični glasovi Srba sa Severa, jer ih u strahu drži naopaka politika Aleksandra Vučića, Srpske liste i tajnih službi.
Vučić povećava i socijalna davanja Srpkinjama i Srbima na severu Kosova ne bi li motivisao njihov ostanak u svojim kućama. Kako vidite takav potez?
– Lakomislena pa i glupa naredba Vučića da Srbi napuste sve kosovske institucije, dakle policiju, sudstvo, opštinske vlasti itd. a zatim i naredba da bojkotuju vanredne izbore za gradonačnike u četiri opštine na Severu, otežala je položaj Srba jer su mnogi zapravo dobijali dvostruke plate, i kao nameštenici kosovskih institucija, i od Srbije. Ova specijalna davanja mislim da su uglavnom samo pokušaj legalizacije plata koje su i do danas dobijali iz Srbije, samo što će sada platu u dinarima dobijati u ispostavama koje će se otvoriti blizu graničnih prelaza, na kilometar udaljenosti, biće im isplaćeni i putni troškovi, zato što srpske vlasti ne žele da se ta „pomoć“ dodeljuje u saradnji sa kosovskim institucijama, jer onda nema muljanja, dvostrukih i trostrukih plata, da Srbi ostanu na Kosovu. Ja verujem da su mnogi Srbi zaista u očajnom stanju, naročito je mladima došlo preko glave to veoma dugo stanje nesigurnosti i napetosti, nejasna perspektiva šta ih čeka i neposrednoj i daljoj budućunpsti. Vakuum u kojem žive poslednjih godina, kada je kosovska policija preuzela kontrolu na Severu, bez zaštitnih mehanizama koji su bili predviđeni sporazumima postignutim u dijalogu, pobudili su mnoge da se privremeno ili trajno presele u Srbiju, ili i dalje u druge zemlje. Najavljene mere Vučiča su kratkoročna kalkulacija, verujem da to uopšte nije nekakav poseban budžet i izdatak, već samo prelivanje iz ranijeg budžeta.
Istovremeno sa saopštavanjem tih mera, Vučić je uveo i obavezni vojni rok u Srbiji. Kako to tumačite?
– Kupovanje 12 francuskih borbenioh aviona i uvođenje obaveznog vojnog roka je samo zamajavanje srpske javnosti i onih militaristički nastrojenih slojeva u Srbiji, koji žele ratno razrešenje kosovske krize, onih koji stalno ponavljaju „Sledeće godine u Prizrenu!“ Vučić njima poručuje mi se spremamo za rat, ali još nije došlo vreme, nisu sazreli uslovi. Za isporuke francuskih aviona ionako će Srbija morati da sačeka još nekoliko godina. Ali, nabavljanje oružja i militaristička retorika služi Vučiću da se održi na vlasti, jer navodno vodi računa o mogućem većem ratu za koji Srbija mora biti spremna, prema logici, ako se Ukrajinski rat proširi u Evropski i svetski rat, evo nama šanse da povratimo Kosovo.
Kako komentarišete poteze vlasti Albina Kurtija prema Srpkinjama i Srbima na severu Kosova? Da li to za vas predstavlja teror?
– Kurti je postao drčan jer mu je ostavljen prostor za policijsku kontrolu severa, zato što je održavanje reda i zakonisti posao policije i tužilaštva, a ne KFOR-a, kao vojne formacije. Premijer Kosova je stalno upozoravan da ne donosi samostalne odluke oko operacije na severu, ali je on odlučio da radi po svom i često dolazi u konflikt sa stranim vladama i diplomatima, zbog čega je njegova vlada više od godinu dana pod ozbiljnim sankcijama. Ali on ipak nastavlja da koristi vakuum koji mu je stvorio Vučić. Dok su Srbi bili deo kosovskih institucija, u sastavu kosovske policija bio je veliki broj Srba, i to pretežno na Severu. Da su oni ostali u institucijama, oni bi čuvali red i mir na Severu i Srbi se ne bi osećali ugroženim kada policija hapsi kriminalce. Propaganda u Beogradu svaki takav slučaj tretira kao ugrožavanje i diskriminaciju Srba. Ponavljam, Vučić danas optužuje Kurtijevu policiju da vrši teror nad Srbima, ali takva percepcija ne bi postojala da on sam nije naredio srpskim policajcima da skinu uniforme kosovske policije. Vučićeva kratkovida politika manipulacija oko Severa, defaktorizovala je sasvim Srbe na Severu. Njih danas na Kosovu efektivno štiti samo vojni kontingent KFOR-koji je zadužen za mir, bezbednost i sigurnost na Kosovu, nije policijska formacija. To što Vučić u kriznim situacijama svako malo gomila srpsku vojsku i tenkove na granici Kosova, su samo taktički maneveri da Srbija može intervenisati, ali se uvek povlačila kada je Vučić upozoren da srpska vojska ne sme preči granicu Kosova.
Nedavno ste izjavili da se Kurti ponaša prema pripadnicima srpske nacionalnosti na Kosovu kao što se svojevremeno Milošević ponašao prema Albancima. U najvećem broju interpretacija, to podrazumeva golu silu i proterivanje.
– Kada sam u nedavnom intervjuu napravio peralelu sa 90-tim godinama, kada smo mi Albanci na Kosovu živeli pod represivnim policijskim režimom, rekao sam da smo tada imali samo zaštitu od zapadnih diplomata, kao što sada KFOR i diplomate štite Srbe na Severu koji su ostavljeni na cedilu i veoma zabronuti za svoju sudbinu. Miloševićev režim je bio totlitaran, Kurti nema moć koju je imao Milošević, jer stvarni suveren nije on, već KFOR, kao poslednja instanca protektorata koja će čuvati sigurnost i bezbednost Koova dok se ne postigne konačni sporazum o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije. Upravo sporazum koji je prošle godine postignut, ali koji populistički političari Vučić i Kurti, nastoje da što više da odlože implementaciju, jer se boje da će izgubiti vlast.
Kako o tome razmišlja većina građanki i građana Kosova? Kakvi su vaši uvidi i tumačenja?
– Nema ozbiljnih istraživanja o raspoloženju većine. S jedne strane, Kurti je kao populistički političar, naročito sada u period pripreme opštih izbora zakazanih za 9. februar, uspeo da jednostranim merama na Severu stvori utisak kako je on najzalužniji za „oslobađanje Severa Kosova“, kako ga hvale njegovi propagatori. Međutim, integracija Severa u Kosovske institucije predviđena je Briselskim sporazumom iz 2013. godine, a prošle godine potvrđena je i Ohridskim sporazumima, a za to su zaslužni svi kosovski pregovarači. Kurti je naprotiv uglavnom bio kočnica, jer je fetišista u pogledu prava na samoopredeljenje naroda, ne shvata ga kao složeni historijski i razvojni proces, već kao osveščenu objavu nekog genija i njegovog pokreta, kao što je mitologija objašnjavala rođenje Atine iz Mozga Zeusa. On nije shvatao da se ideja o pravu na samoopredeljenje mora u mnogo aspekta i overiti, i to ne samo na jednom mestu, uz završni pečat Savet bezbednosti UN.
Ne isključujem mogućnost da neko pravi planove za iseljavanje sa Kosova…
*Govori se o masovnom iseljavanju Srpskinja i Srba sa Kosova, imajući u vidu da su im osnovne egzistencijalne potrebe potezima Kurtija ugrožene. Strepite li da će do toga zaista i doći?
– Može doći, ono se svakako kapilarno stalno dešava, ne samo na Severu, već i na celom Kosovu, kao i uostalom i celom našem regionu. Nedavno sam sreo u Prištini Nenada Čanaka, došao je na Kosovu sa Sonjom Biserkom da upozori Aljbina Kurtija da postoji scenario masovnog iseljavanja Srba sa Kosova, koji bi se preselili u Rašku i Sandžak. Ne isključujem da neko pravi takve planove, naslušali smo se pre tridesetak godina planova SANU i nekakvih centara moći o humanitarnim i nasilnim preseljenima, u ovom slučaju aludira se na prekidanje tzv. zelenog islamskog koridora koji ugrožava celinu „srpskog sveta“…
Izvor: danas.rs
