SVETLANA CENIĆ: Kad žabe utihnu

Svi na američkoj crnoj listi sada pitaju kako će plate primati, jer im banke redom otkazuju ugovore o držanju tekućih računa; ne znam šta je sa onima koji su tvrdili kako je crna lista bezveze i nikakve štete ne nanosi? Bila opet kriva Cenićka kad javno kaže da nije tako, argumentujući šta u svetu znači platni promet, kako se dolarska plaćanja evidentiraju, i tome slično

Da bih preživela žabeovo gutanje žaba, širenje lažnog optimizma, atmosferu (sic!), obećanja, koja nigde uporište nemaju, i slične lepote mile nam otadžbine, učila sam od pametnijih.

Recimo, knjiga iz 2007. godine The No Asshole Rule – Building a Civilized Workplace and Survivung One That Isn't (Pravilo o zabrani šupaka – Kako izgraditi civilizovano radno okruženje i opstati u sredini koja nije takva). Ima tamo „strategija Sotonine kaljuge“ koja pomaže ljudima da održe svoje psihičko i fizičko zdravlje, čak i kad su okruženi gomilom kojekavih nasilnika.

Prvo, valja preoblikovati zlobu sa kojom se suočavaš tako da se izoluješ emocionalno od šupaka(izraz je autora knjige Dr sc.Roberta I. Suttona, jer kaže da nema boljeg za takve), a drugo da se ne boriš protiv većih sila koje ne možeš da kontrolišeš, već se usresrediš na manje stvari na koje možeš da utičeš i da zadobiješ kontrolu, uključujući pomaganje drugima, dobrim ljudima. To pomaganje sebi i u drugima može i u obliku ukazivanja na neodržive „strategije“ populizam svih vrsta i oblika i otvoreno neslaganje da živim u laži.

To kao uvod dok se čeka neka nova baronica Ashtone, koja će doleteti pravo u Banjaluku da dogovori novi strukturalni dijalog ili nešto slično sa gospodarom Republike Srpske, a šire.

Gospođa ja, da upotrebim novi način obraćanja sebi po ugledu na perpsektivnog bošnjačkog SNSD-ovca Šulića, nagledala se tih „rešenja“ i prevladavanja kriza da bi se upalo u još veću i još goru. Gospođa ja se prvi put u životu složila sa Stevandićem kad na zasedanju NSRS reče: „Molim vas, bez kretena“. Doduše, bilo je ovako:

-Ja sam zaboravio da si ti nosio tamo 50.000 da meni zagorčaš život, lopove jedan. Kriminalčino jedna. A, imao si diplomatski pasoš, ha? Šta misliš, ja nisam imao vremena da se bavim s tobom? Aplaudiraj ti tati svome! Smij se koliko ’oćeš, cerekaj se, u’vaćen si, lopove, u tome da si 50.000 maraka nosao po Beogradu. I pokušavao da podmitiš ljude. Lopovčino. Kriminalčino. Kretenčino – govorio je Dodik.

– Molim vas, bez kretena – upozorio ga je Stevandić.

-Pa, teže je ovo lopovčino nego kreten – ostao je začuđen Dodik.

-E to nije u kontekstu kreten – objasnio je Stevandić.

Tu su se slatko nasmejali. I ja, ali iz drugih razloga – da li ja mogu sada da kažem Dodiku da je kretenčina, ali ne i lopovčina? Ja mislim da bi kretenčina bilo vrednosni sud, a lopovčina optužba. Ostavila bih ja to lopovčina istražnim i pravosudnim organima, samo da ih ima.

Kako god, ovo nam je evropski put. Upadosmo u njega kao u šaht. Strmoglavismo se pijani od slavlja, a otrežnjenje je odmah bilo u vidu odluke Evropskog veća da produži okvir restriktivnih mera, s obzirom na situaciju u Bosni i Hercegovini, za još dve godine, do 31. marta 2026.

Evropska unija će stoga zadržati opciju da nametne ciljane restriktivne mere pojedincima ili entitetima koji podrivaju suverenitet, teritorijalni integritet, ustavni poredak i međunarodni subjektivitet Bosne i Hercegovine. Nismo to još ni uspeli da analiziramo, sa brojnim izjavama, komentarima i mudrovanjima, kad ono visoki predstavnik u BiH nametnuo izmene Izbornog zakona. Hoće se integritet tamo gde ga nema od onih koji ne znaju ni šta to znači.

I odmah kriza. Koja nikada prestala nije još od 2007., kad je Špirić podneo ostavku na mesto predsedavajućeg Saveta ministara BiH, a treba još barem dva ovakva teksta da prebrojim sve što nas je zadesilo do danas – strukturalna reforme; referendumi; Ustavni sud BiH i stranci u njemu kao večna tema kad zatreba; državna ili entitetska imovina (ono šta je starije – kokoška ili jaje), pa kad je SNSDterao Džaferovića blokadom rada i neučestvovanjem u radu Parlamenta BiH, a on posle postao član Predsedništva BiH; pa blokada rada institucija kad je Inzko na odlasku nametnuo dopune Krivičnog zakona BiH kojim se zabranjuje negiranje genocida i drugih ratnih zločina, pa najava blokade zbog potvrđene optužnice protiv Milorada Dodika…

Ma, samo nabacujem, bilo je toga još, samo je pitanje šta bi od svega toga.

Recimo, 2007. tadašnji visoki predstavnik Miroslav Lajčak je povukao svoju odluku o funkcionisanju rada Saveta ministara jer je rukovodstvo Republike Srpske zapretilo da će se povući iz Saveta ministara. Kažu da je imao deset miliona razloga za svoje odluke i odlazak, kada reče da neće da jaše mrtvog konja, k'o biva nas. Gospođa ja je sklona da veruje da su razlozi bili baš ubedljive prirode.

Da podsetim i na 2013. godinu, kada je Parlamentarna skupština Veća Evrope raspravljala o mogućoj suspenziji Bosne i Hercegovine iz članstva Veća Evrope zbog neizvršavanja presuda. U tom momentu je bila donesena samo presuda Sejdić-Finci. Kako tada, tako danas dan nije izvršena ni ta, ni one kasnije! Evropa je naša, što bi rekli iz Naše stranke. Baš je naša, a vidimo i mi njeni.

I šta sada? Pa, evo, Delegacija EU u BiH je poručila vlastima u Banjoj Luci predvođenim Dodikomkako još nije kasno da se vrate za pregovarački sto. E?! Koji to put nije kasno? Ko će sada doleteti da spašava nekom konstrukcijom tipa reformska agenda, strukturalni dijalog i slično?

A u međuvremenu svi na američkoj crnoj listi pitaju kako će plate primati, jer im banke redom otkazuju ugovore o držanju tekućih računa. Nisu pitali kako i po kojem zakona je ukinuta plata Mateju Živkoviću, odluka koju je donela Komisija za vrednosne papire FBiH (dakle, domaći i kolege, a nikakve sankcije) i od čega on živi nakon oporavljanja od pet metaka sasutih u njega.

Naravno da se ne može ukinuti pravo na naknadu za rad, naravno da je do države da nađe načina i pripita šta je prihvatljivo, samo ne znam šta je sa onima koji su tvrdili kako je crna lista bezveze i nikakve štete ne nanosi? Bila opet kriva Cenićka kad javno kaže da nije tako, argumentujući šta u svetu znači platni promet, kako se dolarska plaćanja evidentiraju, i tome slično.

Pretnja je, kažu, da će banke, ukoliko ostave račune firmi i osoba sa crne američke liste, biti isključene sa SWIFT-a, što bi značilo da banke mogu da stave ključ u bravu. SWIFT su oformile američke i evropske banke kako bi izbegle scenario u kojem samo jedna institucija razvija sistem i drži monopol. Mreža je sada u zajedničkom vlasništvu više od 2.000 banaka i finansijskih institucija.

Njen rad nadgleda Narodna banka Belgije, u saradnji sa vodećim centralnim bankama širom sveta – uključujući i Federalne rezerve SAD i Banku Engleske. Iran je, recimo, isključen iz SWIFT sistema 2012. godine u okviru sankcija zbog nuklearnog programa. Time je izgubio skoro polovinu prihoda od izvoza nafte i oko 30 odsto od spoljne trgovine.

Uzgred, SWIFT nema nikakav uticaj na sankcije – odluke o njihovom uvođenju donose isključivo vlade država.

Jedan od razloga zašto se moćnici ponašaju kao nasilnici je taj da im mi to dopuštano i ohrabrujemo ih, a oni ne moraju da odgovaraju za svoje postupke. Svetom vladaju ulagivanje i dvoličnost, izlivanje besa, vređanje, ponižavanje, okrivljavanje i nasilje nad slabijima pomaže im da se penju  lestvicoma moći rušeći sve pred sobom, pa i državu, naravno. Zato me nemojte ubeđivati kako je potrebno da se proguta neka žaba da se bi se napravio korak napred.

Ako je ovo korak napred, šta li je onaj unazad?! I, uostalom, nije garancija ako poljubiš žabu da će ona postati princ. Može biti da se ti pretvoriš u žabu. Ja princa ne vidim, ali kreketanje čujem na sve strane.

„Ne sadi lozu ‘di žabe krekeću. Žaba i loza ne iđu zajedno“, učili nas stariji i pametniji.

————————————————————————————————————————————————————————————————————————–

Čitajte još: 

PRAVNA DRŽAVA – ŠTA JE TO: Hoćemo li dočekati pravdu za Davida?

NAKON TEKSTOVA VALTERA: Oštećeni u sporovima s UIO traže suspenziju sutkinje Miletić

—————————————————————————————————————————————————————————————————————————Preuzimanje tekstova Valtera je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora te postavljanje linka ka izvornom tekstu na http://www.valterportal.ba.

Facebook
Twitter
LinkedIn

Autor

Svetlana CENIĆ

Svetlana Cenić je ekonomski ekspert i civilni aktivista. Rođena u Sarajevu, gde je i diplomirala u 22. godini života, postdiplomske studije završila u inostranstvu. Bivši kolumnista magazina Dani i portala Inforadar. Predavač je na SHL Akademiji za mlade lidere, bivši član NO BH Telecoma.

Svetlana CENIĆ

Svetlana Cenić je ekonomski ekspert i civilni aktivista. Rođena u Sarajevu, gde je i diplomirala u 22. godini života, postdiplomske studije završila u inostranstvu. Bivši kolumnista magazina Dani i portala Inforadar. Predavač je na SHL Akademiji za mlade lidere, bivši član NO BH Telecoma.