Iako nije sigurno koliko brzo će se održati parlamentarni izbori, sigurno je da predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću mandat ističe na proleće naredne godine, a možda i ranije, ako je verovati njegovim nagoveštajima. Iz studentskog pokreta su potvrdili da će imati svog kandidata za predsednika, što otvara pitanje kakvu podršku takva odluka ima u opozicionoj javnosti.
Od ulaska studentskog pokreta na izborni teren, odnosno od traženja vanrednih parlamentarnih izbora prošle godine i najave da će na njima učestvovati, vodi se diskusija o broju kolona i ličnostima koje će se na studentskoj listi naći.
Ipak, kako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić krenuo da nagoveštava da će dati ostavku te da će zajedno saparlamentarnim biti održani i predsednički izbori, postavilo se i pitanje opozicionog (ili opozicionih) kandidata na tim izborima.
Na temu kandidata za predsedničke izbore oglasio predsednik Srbija centra Zdravko Ponoš (protivkandidat vlasti sa predsedničkih izbora 2022.godine)koji je rekao da bi “bilo normalno” da protivnici trenutne vlasti, ukoliko predsednički i parlamentarni izbori budu odvojeni, podrže zajedničkog kandidata za predsednika, te da bi bilo normalno i da ga nominuju studenti kao “najjači partner”.
Sa druge strane, student Čeda Aleksić je gostujući na N1 rekao da je odluka studentskog pokreta da na predsedničkim izborima ima svog kandidata.
„Što se tiče opozicije, na početku borbe smo rekli da smo nezavisni i da nećemo ni u jednom trenutku izlaziti zajedno sa njima. Naša zahvalnost važi za svaku organizaciju koja nas podržava, posebno kada su u pitanju političke organizacije. To je jedan korak bliže ka referendumskoj atmosferi na izborima. Ne mogu da kažem da im nešto dugujemo jer smo mi u toj borbi godinu dana, a i oni su u toj borbi duže od nas, ali su u prethodnih godinu dana osetili da treba da stanu uz nas“, rekao je Aleksić.
Nakon što su se studenti izjasnili, i Miloš Jovanović je za agenciju Beta rekao da Nova demokratska stranka Srbije (Novi DSS) neće ništa bezuslovno podržavati, te dodao da bi “sva opoziciona Srbija trebalo da se dogovori oko jednog zajedničkog kandidata za predsednika koji bi predstavljao antirežimski front”.
„Taj kandidat bi trebalo da bude neutralan u političkom smislu i ne bi trebalo da bude vezan za bilo koju izbornu listu, naročito ako bi predsednički i parlamentarni izbori bili u isto vreme jer bi bilo nemoguće da se podrži kandidat koji je vezan za neku listu“, rekao je Jovanović.
Kako je rekao, svako ko želi da smeni aktuelni režim, može da se složi sa stavom da je potreban dogovor ako se želi jedan kandidat za predsednika Srbije.
“Najbolji put je da svi zajedno sednemo za sto i dogovorimo se oko zajedničkog kandidata“, naveo je Jovanović.
Jovović: Dobro da se studentski pokret angažuje na više „izbornih terena“
Univerzitetski profesor i pokrajinski poslanik Radivoje Jovović za Danas navodi da je dobro što studentski pokret najavljuje kandidata, jer se time, smatra on, pokret angažuje na više “izbornih terena” i uvećava šanse za rušenje naprednjačkog režima.
Poredeći najavljene predsedničke i parlamentarne izbore Jovović navodi da se u prvom slučaju, gde će borba biti između studentskog i naprednjačkog kandidata, u većoj meri formira poželjna referendumska atmosfera.
“Jedan, pak, rizičan aspekt je taj što će režim imati jednu personalizovanu metu, u čije će blaćenje i kompromitovanje upregnuti svoju celokupnu propagandnu mašineriju”, dodaje naš sagovornik.
On ističe da isticanjem svog kandidata za predsednika studentski pokret potvrđuje svoju političku snagu, ali dodaje da je izbor kandidata od velike važnosti.
“Neophodna je snažna ličnost od integriteta, sposobna da iznese jednu od najtežih kampanja u poslednjih nekoliko decenija. Takođe, ta osoba bi trebalo da predstavlja ideološku „medijanu“, da bude umerenjak koji ne odbija (previše) ni levicu ni desnicu, a da pri tom predstavlja konkretne politike direktno suprotstavljene naprednjačkom režimu korupcije, političke represije i ekonomskog iskorišćavanja”, kaže Jovović.
On smatra da je izvodljivo naći takvog kandidata i postaviti teme kampanje, ali da treba primeniti pristup hladne glave, odnosno ne oslanjati se na to ko se kome lično sviđa, već ko je najracionalniji izbor.
Paunović: Jedinstven kandidat je poruka da nema kalkulacija
Govoreći o tome da li bi na predsedničke izbore trebalo da izađe više kandidata opozicije ili samo jedan, predsednik Izvršnog odbora Demokratske stranke Saša Paunović za Danas kaže da ne vidi potrebu da protivnici SNS-a imaju više od jednog stvarnog kandidata, jer bi to, smatra on, mobilisalo glasače da glasaju za jednog kandidata.
“Moje mišljenje je da, takav izlazak na izbore demotiviše neopredeljene birače, i uplašene birače koji glasaju za SNS iz straha šta će se desiti ako glasaju protiv, pa SNS pobedi na izborima”, pojašnjava naš sagovornik.
Napominje da je jedinstven izlazak na izbore poruka da nema kalkulacija, da se ne razmišlja šta je interes pojedinaca i stranke, već da se šalje poruka da je to prelomni trenutak kada se menjaju stvari u Srbiji.
“I takva poruka je jako važna pre svega zbog onih koji su uglavnom apstinenti, jer bi u takvoj situaciji oni mogli odlučiti pre da izađu na izbore, a još je važnija takva poruka za one birače koji ne glasaju za SNS iz uverenja, već iz straha da ne glasaju pogrešno, a SNS pobedi na tim izborima”, navodi sagovornik Danasa.
On ponavlja da je potrebno da postoji uverenje da se radi o prelomnim izborima, te da je onda logično da na njima bude jedan kandidat iza koga će stati svi koji su zaista protiv SNS-a.
Govoreći o ideološkoj raznolikosti studenata i njihove najavljene liste za parlamentarne izbore, te kako će se na istu odraziti odabir jedne ličnosti kao kandidata za predsednika, Paunović kaže da su oni koji su glasali za Koštunicu 2000. godine hteli da vide leđa režimu 90-ih.
“Mi ne vidimo problem da glasamo za bilo kog pristojnog čoveka koji prihvata demokratska načela, i prihvata da je Srbija parlamentarna demokratija u kojoj treba da postoje slobodni izbori i slobodni mediji, da se poštuju ljudska prava i da postoje vladavina prava”, navodi Paunović.
On ističe da je to ključno, jer u Srbiji trenutno podela nije na levicu, desnicu, liberale, konzervativce i slično.
“Ovde je jedina podela koja postoji na one koji prihvataju postojanje demokratskog sistema sa slobodnim izborima i parlamentarnom demokratijom i one koji to ne prihvataju, fingirajući neki parlamentarizam. Tu naravno mislim na vlast, na režim koji fingira održavanje slobodnih izbora i koji je zaista protiv demokratije i slobodnih izbora i jer se aktivno bavi time da njih ne bude”, pojašnjava naš sagovornik.
Saša Paunović zaključuje da će vreme za takmičenje među ideologijama doći nakon što Srbija dođe do zemlje u kojoj je moguće organizovati demokratske slobodne izbore.
Gruhonjić: Bitno da kandidat predstavlja vrednosti pokreta, a ne partijsku ili ideološku grupu
Profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Dinko Gruhonjić za Danas navodi da je situacija kod predsedničkih izbora ipak drugačija nego kod parlamentarnih, upravo zbog personalizovane prirode same funkcije.
“Na parlamentarnim izborima postoji prostor za širu reprezentaciju različitih političkih i društvenih grupa kroz jednu listu ili koaliciju, dok predsednički izbori nužno fokus stavljaju na jednu ličnost”, navodi naš sagovornik.
Zbog toga je, smatra on, u autoritarnim sistemima veoma teško pobediti režim sa više opozicionih kandidata, jer se na taj način rasipa energija i fragmentiše antirežimsko biračko telo.
“Zbog toga mislim da bi jedan ozbiljan, široko podržan kandidat imao znatno više političkog smisla nego nekoliko međusobno konkurentskih kandidatura. U ovakvoj atmosferi, predsednički izbori ne bi bili samo izbor između dve osobe, već svojevrsni referendum o režimu”, naglašava Gruhonjić.
Govoreći o najavi studentskog kandidata, on tvrdi da politički više dobijaju nego što gube.
“Studentski pokret je već postao centralni moralni i društveni autoritet u zemlji i prirodno je da se sada postavlja pitanje političke artikulacije te energije. Naravno, izazov je upravo u tome što jedna kandidatura teško može da simbolizuje svu raznovrsnost pokreta. Međutim, ukoliko kandidat bude doživljen kao neko ko predstavlja vrednosti pokreta, a ne usku partijsku ili ideološku grupu, taj pluralizam se može sačuvati i na predsedničkim izborima”, zaključuje sagovornik Danasa.
Podsetimo, Vučić je pre deset dana izjavio da planira da podnese ostavku za „tri, četiri meseca, možda i ranije“.
„Počeo sam da pakujem knjige u Predsedništvu. Pitao sam prijatelje ko može da primi 500 knjiga, pokloniću 1.200 koje sam dobio tokom mandata nekoj ustanovi, još razmišljam o kojoj“, rekao je Vučić.
Podsetimo, Vučićev predsednički mandat ističe maja 2027. godine.
Izvor: Danas
