Međunarodni monetarni fond (MMF) očekuje da će privreda evrozone do 2031. godine rasti tek nešto više od jedan odsto godišnje. Ipak, među evropskim zemljama koje bi trebalo da beleže najbrži rast nalaze se manje ekonomije, među kojima je i Srbija, za koje se prognozira da će rasti više nego dvostruko brže od evrozone, piše Euronews.
Visok javni dug, starenje stanovništva, slaba produktivnost, dugotrajno visoki troškovi energije i uporna geopolitička neizvesnost trebalo bi da zadrže privredni rast znatno ispod istorijskih proseka tokom ostatka decenije, prenosi Euronews.
Prema najnovijem izdanju izveštaja World Economic Outlook Međunarodnog monetarnog fonda, privreda evrozone trebalo bi da u periodu od 2027. do 2031. godine raste prosečno 1,2 odsto godišnje, pri čemu će najbolji rezultat ostvariti 2028. godine, kada se očekuje rast od svega 1,4 odsto.
Evropska unija u celini trebalo bi da ostvari nešto bolji rezultat, sa prosečnim godišnjim rastom od 1,4 odsto, uz vrhunac od 1,6 odsto u 2028. godini.
To je, po svim merilima, skroman tempo. Globalna ekonomija trebalo bi u istom periodu da raste oko 3,2 odsto godišnje. Zemlje u razvoju i tržišta u usponu u Aziji trebalo bi da beleže rast od 4,6 odsto godišnje, Indija čak 6,5 odsto, dok se i za podsaharsku Afriku prognozira rast od 4,6 odsto.
Ipak, grupa znatno manjih evropskih država, od Mediterana preko Zapadnog Balkana do Istočne Evrope, prema projekcijama će u narednih pet godina rasti više nego dvostruko brže od evrozone.
5. Moldavija: Reforme i evropske integracije podstiču rast
4. Srbija: Investicioni zamah održava privredni rast
Srbija je neznatno ispred Moldavije, sa prosečnom godišnjom stopom rasta od 3,52 odsto, pri čemu bi privredni zamah trebalo da bude još snažniji pred kraj posmatranog perioda, sa vrhuncem oko 2030. i 2031. godine.
Kratkoročnu perspektivu, međutim, obeležava jedan događaj.
Beograd će naredne godine biti domaćin specijalizovane izložbe EXPO 2027, za koju se očekuje da privuče milione posetilaca.
Ovaj događaj podstiče snažan investicioni ciklus u građevinarstvu i infrastrukturi – od autoputeva i železnica do urbane obnove – uz rastuću bazu izvozne prerađivačke industrije i velika ulaganja kineskih kompanija u eksploataciju bakra. Javne investicije, a ne potrošnja, predstavljaju glavni pokretač privrednog rasta.
MMF ocenjuje da je Srbija izgradila značajne makroekonomske zaštitne mehanizme nakon što je uspešno obuzdala inflaciju uz očuvanje fiskalne discipline.
Kao glavne rizike Fond navodi političke tenzije uoči izbora 2027. godine, kao i potrebu da se ubrzana javna ulaganja pretoče u trajno povećanje produktivnosti.
3. Ukrajina: Obnova postaje glavni pokretač rasta
2. Kosovo: Domaća tražnja ostaje izuzetno otporna
Kosovo, koje se u izveštaju MMF-a tretira kao posebna ekonomija u odnosu na Srbiji, bi trebalo da ostane među najbrže rastućim evropskim privredama.
Očekuje se da će se privredni rast stabilizovati na oko četiri odsto, uz podršku snažne domaće potrošnje, javnih investicija, priliva sredstava iz dijaspore i mlade radne snage.
„Pravovremena primena Novog plana rasta Evropske unije mogla bi dodatno da podstakne privredni rast i zapošljavanje“, naveo je MMF u najnovijem izveštaju po članu IV za Kosovo.
Pokretači rasta su specifični. Doznake brojne dijaspore, pre svega iz Nemačke i Švajcarske, finansiraju i potrošnju i poslovne investicije, dok javna ulaganja u infrastrukturu i razvoj bankarskog sektora dodatno podstiču privrednu aktivnost.
Slabost ovog modela jeste njegova druga strana – rast se pre svega zasniva na domaćoj tražnji i uvozu, dok zemlja još nije razvila konkurentnu izvoznu bazu.
1. Malta: Najbrže rastuća evropska ekonomija
Izvor: N1
